U prepunoj sali kluba Dinamo u Cirihu, nakon petogodišnje pauze, pošteno je protresla Sveže amputirana ruka Satrijanija (S.A.R.S.), čije gostovanje je organizovalo udruženje Helse Kulturverein iz Ciriha. Po rečima pevača Žarka Kovačevića Žareta, S.A.R.S. s udruženjem Helse, a posebno s Evicom Marković, već duže vreme neguje odličnu saradnju.
Vernoj i malo starijoj publici vrlo dobro su poznate metafore o debelom ladu, priče o skupštinama i vladama, iskustva s buđavim lebom i sva ona druga, nemila, opisana u pesmi “Živim na Balkanu”. Zato su im pomenuti tekstovi, upakovani u vedre melodije i dinamičan ritam, doneli dobrodošlo emotivno i fizičko razmrdavanje, a ispostaviće se da ih sasvim lepo razumeju i generacije odrasle u malo drugačijim ladovima uz nimalo slične metafore. U publici su bili fanovi iz svih krajeva Švajcarske, čak i iz Nemačke, koji su imali sreće da na vreme kupe karte, u kratkom roku rasprodate.
Izvođenje pesme “Rakija” pratio je performans razmenjivanja fićoka (kojima su domaćini sačekali S.A.R.S.) i međusobnog nazdravljanja s publikom. U nastavku su se nizale pesme: “Klinka”,”Veruj mi”, “Praktična žena”, “Ratujemo ti i ja” i druge da bi koncert svoj vrhunac dostigao pesmama “Lutka” i “Perspektiva”, koju su slušaoci tokom cele večeri tražili. Celo veče se pevalo, đuskalo i nazdravljalo.
Odličnom svirkom, upečatljivim i jasnim tekstovima u ime (još jedne) generacije, čijom su se mladošću hranili skakavci, grupa S.A.R.S. ne samo što je održala odličan koncert, već je uspela da uspostavi prisnu i iskrenu komunikaciju sa svojom starom publikom, ljudima čiji identitet u velikoj meri tvori tušta i tma proživljenog balkanskog iskustva. Istovremeno je ova ekipa odličnih muzičara uspela da mlade, odrasle u potpuno drugačijim perspektivama uveri da je baš ova, S.A.R.S., ono čime treba da upotpune svoj kulturni identitet.
Intiman događaj
Celokupnom doživljaju u velikoj meri doprineo je i prostor, odnosno sala kluba Dinamo, koja je u potpunosti omogućila da koncert bude i dovoljno masivan i potpuno intiman događaj. Pokazalo se da su društveno angažovane pesme nadživele nimalo romantične trenutke u kojima su nastale, a da romantika nepolitičkih pesama govori univerzalnim jezikom, uz koji se iskreno grli i pleše.
