Svirao sam Putinu

0

Razočarala ga Ivana Žigon

Time je, kako kaže, stavio tačku na sve što ima veze sa Ivanom, sa kojom je bio u vezi dve godine.

 

Muziku vole više od para

Svirate li na romskim svadbama kao nekada?
– Ne, davno sam to prestao da radim. Nekada sam se razbijao od posla po Italiji. Svirali smo i po 24 sata bez pauze da nešto pojedemo. Mnogo je to težak posao. Cigani jedini muziku vole više od para. Ali, eto, krenuo sam drugim putem i posvetio sam se radu u studiju. Kad niko ne može da uradi neki aranžman, sete se mene i kažu:"To jedini može Nindža!"

– Te večeri kada je bila premijera uživao sam u svojoj kući u muzici koju sam stvorio i nisu mi nedostajali aplauzi publike. Bio sam srećan i miran jer sam okončao posao koji sam radio šest meseci. Najteže mi je bilo poslednjih 15-ak dana. U RTS-u je snimao orkestar, trebalo je ispisati note za svaki instrument. Krojio sam, pisao, spajao… Osećam samo zadovoljstvo i olakšanje zbog velikog, završenog posla od koga se još odmaram – kaže Ademović.

Priča se da ste upoznali Vladimira Putina, predsednika Rusije…?
– Pa, nije baš da sam mu rekao: "Ej, gde si Putine?" On je sedeo u publici na koncertu gde je Ivana pevala, a ja sam je pratio na klaviru. Posle tog nastupa dobili smo ordenje, a Ivana zahvalnicu od njega, namenjenu svima nama iz Srbije koji smo bili tamo. U Moskvi su mi se otvorila mnoga vrata. Glavni dirigent ruske opere, zaboravio sam mu ime, hoće da napravimo rusko-srpsku operu. Poslao sam mu snimke, videćemo šta će biti od toga.

Godinama ste sarađivali sa Goranom Bregovićem. Zašto ste prekinuli saradnju?
– Bregovića sam upoznao preko Šabana Barjamovića. Tačnije, radio sam nešto za Bajramovića, Brega je to čuo i dopalo mu se. Pozvao me je da dođem na kafu, rekao da bi voleo da sarađujem, dodao da ne brinem za klopu jer odlično kuva i za čas smo se dogovorili. Godinama smo radili zajedno, sve dok se moja supruga Jasmina nije teško razbolela. Tada sam prestao da radim sa Bregom, jer sam morao da brinem o ženi. Radio sam i dalje u studiju, ali sam posao sa Bregovićem zapostavio. Pre tri godine, moja Jasmina je umrla.

Kako ste se slagali sa njim?
– Odlično smo se slagali i razumeli. Kod njega sam izučio fantastičnu školu i ispekao zanat kada se radi o filmskoj muzici. On je izuzetno inteligentan čovek. Samo, nikako se nismo slagali oko mog znanja, odnosno neznanja engleskog jezika. Često me je pitao:"Nindžo, kako možeš da radiš na kompjuteru, a ne znaš engleski?" Pojma nemam ni sam. Hteo je da mi plati kurs engleskog jezika, hteo je da me vodi po svetu, ali mene to nije zanimalo. Ni da učim engleski, ni da letim avionom jer se letenja plašim.

Možete li kod pevača da dođete na red od izvikanih kompozitora koji uzimaju po nekoliko hiljada evra za pesmu?
– Već godinama nikome nisam dao pesmu. Nisam ni pokušao. Neću ja nikoga da kritikujem i pljujem, sve su to ljudi sa kojima radim. U SOKOJ-u imam oko 300 prijavljenih pesama koje su snimili razni pevači. Poslednjih godina nije ni bilo potrebe da nekom dajem pesme.
 

Alen ništa ne pita

Pita li vas sin Alen za neki savet?
– Nikad me ništa ne pita. On je bio razmaženi jedinac. Bili smo mnogo srećna porodica. Alen je sada ozbiljan čovek, otac… Od kada nema Jasmine najveća uteha su mi unuci Alenovi sinovi – Antonio i Alek. Jedan ima tri godine, drugi je nedavno napunio godinu dana. Isti su otac – plava kovrdžava kosica, plave okice, kao anđeli su. Oni me dočekuju pred vratima i skaču u moj zagrljaj.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here