Orkestar Aleksandra – Ace Sofronijevića već duže vreme je jedan od najpoznatijih i najtraženijih u regionu, ali i u dijaspori. Aca ove godine slavi jubilej 20 godina kako svira, deset godina angažmana u emisijama Grand produkcije, ali zbog pandemije ne može da proslavi kako je želeo. Pratio je mnoge zvezde muzičke scene na njihovim solističkim koncertima. Svojim talentom i harizmom osvojio je srca brojne publike širom sveta.
– Radio sam sa najvećim zvezdama Balkana. Svi oni imaju svoje načine kako žele da rade, a mi smo dobili poverenje jer imamo vrhunsku produkcijsku priču i mi pevaču dajemo krila. To su mi rekli i pokojni Cune Gojković i Šaban Šaulić, s kojima sam imao čast i da se družim. Dobio sam poverenje od svih tih ljudi. Svi oni poštuju kako mi to radimo. Prihvataju sugestije, nisu sujetni, a nisam ni ja. Uvek znam da dam argumente i nikada nisam glumio zvezdu. Studirao sam muzičku akademiju, a sada sam na masteru muzikologije – kaže Aca.
Rado je viđen gost u dijaspori, i kako kaže, sa orkestrom je napravio baš veliki krug po svetu.
– Svašta smo prošli i svima svirali. Evropa, Kanada, Australija, a nemamo ništa svoje. Tek sad pripremamo album. Ljudi su dolazili zbog kvaliteta, zbog dobrog zvuka. Svirali smo recimo za 30. rođendan Luke Modrića, gde je bio ceo tim Real Madrida. Sve je organizovala Lukina supruga Vanja i mi smo bili iznenađenje za njega. Niko nije znao da ćemo doći. Dobili smo dresove sa našim imenima. Na slavlju su bili svi njegovi prijatelji. Čak je i Ronaldo bio sat vremena, ali je posle otišao na promociju parfema. Sve smo svirali, stranu muziku, špansku, brazilsku, pop, rok… Kako je veče odlazilo mi smo polako prelazili u narodnu muziku. Luka mnogo voli Halida Bešlića, Harisa Džinovića, Šabana Šaulića, Miroslava Ilića. Ma to je bilo ludilo. Ramo Moš mi je čak tražio vizit kartu.
Sofronijević je svu svoju ušteđevinu, kaže uložio u studio, koji će biti na vrhunskom nivou.
– Sa svojim orkestrom hoću da uradim i nešto poput Brodveja. Bio sam tamo i video kako sve to izgleda i to bi želeo da napravim, da napravim putujući muzički karavan i kod nas i po dijaspori.
Godina jubileja
I Sofronijević kaže da je kao i svi ostali muzičari pogođen zbog pandemije virusa.
– Naš posao je, kako ja to u šali kažem, postao bivši posao. Nadam se da tako neće biti. Mi smo izgubili ove godine 117 datuma za koncerte koji su bili dogovoreni i baš smo zabrinuti šta i kako dalje. Ali, dosta godina pre ovoga smo radili i pametno čuvali svoj novac i možemo da živimo narednih godina i da ne sviramo. Međutim, gomila naših kolega koji su živeli od vikenda do vikenda jednostavno su izgubili sva primanja i oni jedva izdržavaju porodice, tako da je situacija baš loša. Bez obzira na to što je ova godina profesionalno katastrofalna, nisam dao da to utiče na mene. Planiram da sledeće godine velikom koncertom u Beogradu proslavim ove jubileje, otvaranje studija, prvi muzički album sa svojim orkestrom – kaže Aca, koji je ove godine izbacio i svoju prvu pesmu “Jabuka”.
Ljubav na prvi pogled
Harmoniku je slučajno počeo da svira, još kao dete.
– Imao sam četiri godine kada sam bio kod maminih u jednom selu kod Divčibara i kada sam video harmoniku. Nisam znao šta je to, vukao sam, razvlačio, bacao po stepenicama. Mama i tata su mi iz šale kupili harmoniku, ali to je bila ljubav na prvi pogled. Sada ih imam sedam i fali još jedna. U porodici se niko nije bavio muzikom. Mama i tata su voleli da sviram, a baka je htela da budem doktor.
Sportski tip
A na pitanje kakav je privatno, Aca kaže:
– Stalno treniram, plivam, vozim bicikl. Harmonika je teška i treba imati snage. Najveći kompliment koji dobijam od mojih prijatelja je taj da se nisam promenio za ovih 20 godina, da sam ostao isti dečko koji voli muziku, druženje, da popije dobru čašu vina. Slava me nije promenila. Kad sam u Kraljevu odem sa mamom na pijacu, popričam sa prodavcima. I kad sam na turneji po dijaspori uvek odvojim vremena za fanove, da se slikam sa njima, popričam. Moja najveća sreća je da tu neku moju energiju prenesem na druge ljude, da je njima lepo dok ja radim. Ne gledam koliko smo zaradili, već dođem da sviram da nekom bude lepo – kaže Aca.
