Uz dar od 300 franaka pristiglih u Novi Pazar od porodice Velimirović iz Ciriha, stiglo je i pismo sledeće sadržine:
“Potičemo iz jednog malog i zabačenog sela na severu Kosova i Metohije, duže od dve decenije živimo i radimo u Švajcarskoj gde redovno pratimo događanja u rodnom kraju i, koliko god nam mogućnosti to dovoljavaju, pomažemo nevoljnicima u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, ali i siromašnima “preko brda”, u komšiluku: na Kopaoniku, Rogozni, Goliji i Pešterskoj visoravni. Posebno smo “slabi” na sudbine starih, siromašnih i bolesnih o kojima čitamo na stranicama “Vesti” i portalu Ljudske sudbine. Nadamo se da ćemo ih ovim skromnim prilogom bar malo obradovati.”
Pomagaće i ubuduće
Naravno, uz molbu da novac (po 100 franaka) bude podeljen porodici Bandović sa Peštera, Hidajetu Pljakiću iz okoline Tutina i supružnicima Dilji i Milanu Drobnjaku sa Rogozne. Porodica Velimirović najavila je i nove donacije najugroženijima na severu Kosova i u ovom delu Raške oblasti. Zašto su odlučili da svoju pomoć upute upravo ovim nevoljnicima, nije teško odgonetnuti. Porodica Bandović živi u selu Gradac na Pešteru, udaljenom od Sjenice oko 15 kilometara, a glava kuće Slobodan nadničenjem jedva, uz pomoć narodne kuhinje u Sjenici i povremenih donacija naših čitalaca, izdržava suprugu Stanku, majku Mariju, sinove Stefana, Radišu i Petra i tek rođenu ćerkicu Milicu. Naši čitaoci i humanitarna organizacija Srbi za Srbe pomogli su im da sagrade novu kuću u koju zbog struje još ne mogu da se usele, i da leče sina Radišu koji ima probleme sa govorom. Svaka pomoć Bandovićima je zlata vredna, jer im je samo za lečenje malog Radiše mesečno potrebno bar 300 evra.
Radiša na prvom mestu
– Svakoga dana Radišu vozimo ili u Sjenicu ili u 50 kilometara udaljen Novi Pazar gde logopedi pokušavaju da ga osposobe za polazak u školu, imao je i dve teške operacije, a nekoliko puta morali smo i na preglede u Beograd. Sve nas to mnogo nas košta i za njega “odvajamo od usta”. I ovu donaciju potrošićemo za njegovo lečenje, to nam je sada najvažnije, važnije i od struje i useljenja u kuću – priča Slobodan i zahvaljuje se donatorima iz Švajcarske.
Osim donacije od 100 franaka iz Švajcarske, siromašnim supružnicima Dilji i Milanku Drobnjaku iz Pasjeg Potoka na Rogozni uručeno je i 100 dolara od Vladimira Marjanovića iz Amerike. Novac im je stigao u pravom trenutku, dok su prebijali i poslednju paru kako bi kupili brašno i druge namirnice i platili dug za struju.
Veliko olakšanje
– Ovo nam je veliko olakšanje, baš smo odahnuli – priča Albanka Dilja koja je na Rogoznu došla iz Skadra. Iako u poodmaklim godinama još se nada da će sa Milankom imati poroda.
– Sudbina je htela da prošle godine izgubimo bebu, nećemo se predati i sigurni smo da ćemo imati naslednika, velika pomoć i podrška su nam donacije koje povremeno dobijemo, hvala mnogo svim dobrotvorima, a posebno porodici Velimirović iz Švajcarske i Vladimiru Marjanoviću iz Amerike – poručuju Drobnjaci.
Za lekove i namirnice
Drugih 100 dolara donator Vladimir Marjanović namenio je Milanu i Gorici Acković, bratu i sestri koji žive takođe na Rogozni, u selu Odojevići, i jedva opstaju. Njihova je nevolja to što Gorica ima mentalne probleme i što Milan ni trenutka ne sme da je ostavi samu. On se nije ženio o ceo svoj život posvetio je bolesnoj sestri koju nije hteo da ostavi samu i bolesnu na opusteloj planini. Donacija će im, kako ističu, dobro doći da se snabdeju lekovima i najneophodnijim namirnicama.
Razgalio srce Nikolića
Još 200 evra stiglo je iz Švedske, od dobrotvora Mirka Karana, rođenog Sarajlije. On je obradovao Stojanu i Velibora Nikolića, majku i sina iz zabite Dragaljevine kod Novog Pazara, koji žive u zabiti podno Peštera i sve što Velibor mukom zaradi troše na Stojanino lečenje (operisana od karcinoma) u Novom Pazaru. Do grada idu traktorom, pa će im pomoć iz Švedske puno značiti pri nabavci goriva i lekova.
Omogućena i kirija
Donaciju od 100 evra poslala je i Zora Olson Pejić iz Kopenhagena, a obradovala je Mihriju Murić iz sela Stup kod Rožaja. Ova rođena Novosađanka, udata za Danca, želi da samohranoj Mihriji, koja radi najteže muške poslove, pomogne u školovanju sinova Enesa i Ernesa. Uz velike pozdrave i neizmernu zahvalnost, Mihrija joj je poručila da joj je pomoć zlata vredna i da će evre potrošiti za Enesovu kiriju u Rožajama gde uči tehničku školu.
