Nezaboravno veče u Marrikville Town Hall gde je balkanska muzika, pesma i igra oduševila brojne posetioce. Manifestacija “Balkan Bonanza” održana je već peti put na istom mestu, na radost svih nostalgičara koji žive u Sidneju i koji su došli da uživaju u poznatim pesmama, igrama i hrani prepoznatljivoj za Balkan.
Duša balkanska se razlila toplim tonovima gajdi, gitara, klarineta, frula, flauta, kavala i doboša, obojena raskošnim glasovima koji su pevali stare, mahom dobro poznate srpske pesme za dušu.
Mešoviti balkanski orkestar, u kojem ovoga puta nije bilo srpskih izvođača, svirao je „Nišku banju”, „’Ajde Jano”, „Ja sam mala garava”, ali su se čule i pesme iz Bugarske, Makedonije, Grčke i Rumunije. Nažalost gledalaca, učešće je otkazao KUD „Karađorđe”, ali je zato KUD „Svilen konac” maestralno predstavio stare srpske igre, u koreografiji Marka Krstovića, a igrači su i kostimima dočarali vreme kad su mnoge igre nastale i bile omiljene čak i na dvorovima i kraljevskim balovima.
Bila je to nešto sasvim novo za posetioce koji su navikli da na ovakvim festivalima vide razigranu omladinu. Koreograf Marko Krstović se ovog puta odlučio za nešto ozbiljniju ”postavu”, za igre koje su izmamila i najveći aplauz tokom programa.
– Predstavil ismo gradske igre koje su se igrale na balovima kraljevskom dvoru s kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Oficiri tog doba imali su svoje „Oficirsko kolo”, inžienjeri – inženjersko, a Kolo srpskih sestara opet svoje kolo. Postojalo je i kolo ”Dorćolka” koje su igrali stanovnici tog dela Beograda, pa razna esnafska kola koja su se igrala u čast određenih zanatlija – za „Vesti” je izneo svoje utiske gospodin Marko Krstović.
– Večerašnju igru odlikuje vrlo elegantna nošnja, sa ženskim balskim haljinama, muški frakovi sa leptir mašnama… u igri je bilo očigledno i poštovanje u muško-ženskim odnosima. U to doba devojke su želele da pokažu raskošne haljine evropskog stila, a muškarci svoj šarm
Gospodin Krstović dodaje da gradske igre predstavljaju redak fenomen u srpskom folkloru, koje malo koje društvo izvodi.
– Igraju ih stariji igrači jer koraci nisu toliko zahtevni…”Svilen konac” je mlado društvo i trudimo se da uvek napravimo nešto novo i da izađemo iz svakodnevnog klišea. I naša sledeća koreografija takođe će biti iznenađenje…
Glavna karakteristika čitave ove divne večeri bila je spontanost. Pevalo se sa orkestrom i pevačima, spontano se hvatalo u kolo sa izvođačima i svako je istinski uživao, što se moglo primetiti na veselim licima i zvođača i razdragane publike.
Igraće dok je noge nose
U potrazi za još nekim iznenađenjem naišli smo na prelepu devojku po imenu Sara.
– Igram za ”Dušu Balkana”, ne želimo da nas vezuju za neku određenu zajednicu, u našoj grupi su zastupljeni svi narodi Balkana, pa i šire. Isto je i sa igrama. Igramo sve igre sa tih prostora. Inače, folklorno sam „prohodala” u Srbiji. Volim folklor i igraću dok me noge nose.
