Beduinski pastiri su se 1947. nastanili kod izvora Ain Freškna, nešto južnije od starog manastira. Premda pojedinosti nisu jasne, veruje se da je jedan dečak, pastir, bacio kamen u jednu pećinu u blizini ruševina. Iznenadio ga je zvuk lomljave grnčarije. Kada se, kasnije, vratio da istraži pećinu našao je nekoliko visokih ćupova i druge otpatke. Iako se nadao da će pronaći zlato, očekivanja su ga razočarala. Pronašao je samo stare rukopise prepune prašine za koje je mislio da su bezvredni.
Prvih sedam svitaka ovih rukopisa koje je su pronašli pastiri odneti su na Hebrejski univerzitet u Jerusalimu. Nakon toga, otkriveni su i ostali.
Izloženi u Hramu knjigeSvici Mrtvog mora ili Kumranski spisi se sastoje od oko 900 dokumenata, koji su otkriveni između 1947. i 1956. godine u 11 pećina u okolini Kumrana u blizini starog naselja Kirbet Kumran, na severozapadnoj obali Mrtvog mora. Napisani su na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku, uglavnom na pergamentu, a neki i na papirusu. Veruje se da datiraju između 150 godina p.n.e. i 70 nakon nove ere. Danas su smešteni i izloženi u Hramu knjige, a neki od njih su digitalizovani. |
Objavljivanje ovih dokumenata pratila je misterija, jer iz nekog razloga na to se čekalo skoro pedeset godina. Odlaganje i skrivanje ovih spisa prouzrokovalo je brojne spekulacije i sumnju koja je ostala do današnjih dana. Ostalo je pitanje da li je obelodanjeno kompletno otkriće ili se dragoceni delovi ovih spisa čuvaju daleko od očiju javnosti.
