Samo je Rade Adamović rođen u Velikoj Jasenici, a svi ostali, veliki i mali, koji su pozirali za "Vesti", rođenjem su Francuzi. Rastu deca, pa čim je sin Ratko stasao za ženidbu, svoju životnu saputnicu probrao je među Francuzima. A plavokosa Marilin kao da je naše gore list, uspeva joj i da sve dosadašnje bračne godine oboji "medenim mesecom". Sada, gledajući u svog Ratka, prijavljuje:
– Naše najveće blago su Dejan (7) i Luna (5).
Mlađi Radetov i Bebin sin je Boško. I njegov izbor je bila "neka druga", tačnije, Ruskinja Polina. Njihov je Maks (1,5).
Ono što se ovim novinskim izveštajem namerava obelodaniti jeste da su svi Adamovići, po srpski i po pravoslavnom – kršteni.
– Ratko, Boško i kćerka Milka (ona danas ima dvoje dece) kršteni su 1984. godine u Adamović Gaju, u mojoj rodnoj Velikoj Jasenici. Na istom mestu 2009. godine krštena su i njihova deca koja su do tada bila rođena. Imam ja petoro unučadi. To bogatstvo ni sa čim ne bih zamenio – uspravio se deda Rade, pa se, eto, pravi važan.
U nastavku treba dodati da svi, od najstarijih do najmlađih Adamovića, odlično govore srpski.
– Ja sve razumem, snalazim se. Nije težak jezik kada se vole oni koji iz njega potiču – mudro sažima Francuskinja Marilin.
Dakle, blisko joj je sve srpsko. A na pitanje šta od srpskog najviše voli, smesta ispali:
– Ratka!
Ima li još nešto?
– Dobru pitu! – iskrena je Marilin.
Kakve su nam pesme?
– "Đurđevdan" je najlepši.
Preostalo je još pitanje kakvi su Srbi? Francuskinja Marilin je i to već odavno izvagala, te na čistom srpskom iznosi:
– Prijatni, nasmejani, zajebani, tvrdoglavi i volim ih.
