Nekoliko minuta pre 19 časova, tog 4. maja 1980. godine, prekinut je redovan program na svim televizijskim i radio-stanicama, a onda se pojavilo ozbiljno lice spikera TV Beograd, Miodraga Zdravkovića i rečenica koja će rasplakati celu bivšu Jugu: “Umro je drug Tito!” I danas, 42 godine kasnije, to sećanje ne bledi, pa je više stotina poštovalaca doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u svečanom mimohodu položilo vence i cveće na njegov grob u Kući cveća na Dedinju.
– Svaki čovek mora osećati poštovanje prema Titu i onome šta je uradio za Jugoslaviju, ali i ceo svet. Njegovo vreme su obeležili jedinstvo naroda, jaka ekonomija i respektabilna zemlja koju je predstavljao. Nažalost, ovoj planeti nedostaje novi Tito, jer je raslojavanje između bogatih i siromašnih sve veće, a sve manje pravih komunističkih i socijalističkih partija – ističe Han van Klef (59), iz Roterdama.
Ovaj Holanđanin kaže da u Srbiju dolazi najmanje dva-tri puta godišnje, a poseta Kući cveća je nezaobilazna. U međuvremenu se povezao sa Jugoslovenskim pokretom “Tito”, koji je osnovao Nenad Bjeloš (65) iz Pančeva, sedmostruki udarnik sa čak devet radnih akcija. U toj “uniformi” se Nenad pojavio i pred Titovim grobom.
– Ostao sam veran njegovom delu zato što je stvorio zemlju u kojoj se živelo skromno, ali postojano. Sada su, nažalost, neke sasvim druge vrednosti na ceni – kaže setno.
Pionir sam, tim se dičim
U uniformi je i 11-godišnji Novak Radović, koga su deca u školi već prozvala Tito zato što voli da nosi njegov bedž.
– Uniformu sam kupio od džeparca i nju su nosili pioniri. Imam i torbicu koju mi je napravila baka Branka. Ona i deda Savo Mrdak su mi puno pričali i o Titu i o tom vremenu u kome se očigledno živelo lepše – priča u dahu mali Novak.
Strpljivo pozira sa jugoslovenskom zastavom i pesnicom stegnutom na slepoočnici.
– Moji vršnjaci iz škole uglavnom znaju ko je bio Tito, ja im pričam, ali generalno mladi ne znaju istoriju, posebno ovaj deo – priznaje ovaj učenik OŠ “Jovan Dučić” iz Beograda.
Među mlađim poštovaocima lika i dela Tita je i Miloš Karavezić (22) iz Subotice. Student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, u slobodno vreme je i član Nove komunističke partije Jugoslavije. Da bi ovaj pokret opstao sa partijskim drugom je postavio štand na kom prodaje značke sa likom druga Tita.
Pravda za radnike
– Verujem u socijalne ideje, a posebno u pravdu prema malom čoveku, radniku. U Titovo vreme radnik je bio poštovan i od svog rada je sebi mogao da priušti letovanje i mnogo toga drugog. Sada je na delu kapitalizam koji ljude pretvara u robote i robove – kaže Karavezić, koji je o tom “boljem vremenu” ne samo slušao od roditelja i starijih, već je i čitao.
Većina tih knjiga danas je u arhivama biblioteka ili izložena za 4. ili 25. maj upravo pred Kućom cveća.
Portreti na ceni
Vladimir Vignjević je svojevrsna legenda ovih manifestacija, jer kao jedan od najvećih kolekcionara svega što ima veze sa Titom, ujedno i prodavac njegovih fotografija koje su nekada krasile svaku učiniocu ili kancelariju.
– Pre korone su dolazili i iz Slovenije, Makedonije, Bosne i Hrvatske, pa je bilo i više posla. Ma kupuju ljudi i sada, uglavnom Titove slike, biste ali i ordenje iz tog doba. Ponosan sam na to što dolazim u Kuću cveća od 1985. godine i dolaziću sve dok me zdravlje služi.
Stigli poklonici iz Hrvatske
Među posetiocima je bio i autobus mahom s penzionerima iz Varaždina i okoline. Došli su na “izlet”, ali ciljano, da bi se poklonili senima nekadašnjeg predsednika SFRJ.
– Verovali ili ne, ali prvi put sam u Beogradu i Kući cveća. Htela sam da posetim ovaj muzej, a u knjigu utisaka sam napisala ono što mislim: “Bilo je časno živeti s Titom. Tito, hvala ti.” Moja deca znaju kakvo je to vreme bilo, ali nažalost, u manjini su. Preobratio ih je ovaj moderan život. Čujem da je i u Srbiji i drugim bivšim republikama slično. Mladi prosto ne veruju kako se tada živelo. Iz današnje perspektive zaista su mnoge nestvari gotovo nestvarne – priča Katarina Škrinjara, koja sa suprugom Josipom planira da obiđe i srpsku prestonicu.
Legenda živi
Predsednica Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji, Mira Tokanović, organizacije koja jedina baštini tradiciju ondašnjeg Saveza komunista Jugoslavije, kaže da je 42 godine od smrti Tito upisan zlatnim slovima u svetsku istoriju, jer je bio i ostao legenda.
– Svakodnevno smo svedoci da nam je jedini, pravi put zapravo njegov, Titov put istinskog komunizima. Ono što je on stvorio, bratstvo i jedinstvo, treba svima da bude putokaz pravih vrednosti i sigurne budućnosti naših pokolenja – poručuje Mira Tokanović.
Poštovan širom sveta
Josip Broz Tito ispraćen je 8. maja 1980. godine i to je bila sahrana sa najvećim brojem državnika iz celog sveta. Poslednju počast odale su 124 zvanične državne delegacije, na čijem se čelu nalazilo 38 šefova država, kraljeva i predsednika, pet prinčeva, sedam potpredsednika republika, šest predsednika parlamenata, deset predsednika vlada, tri potpredsednika, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Stigli sat i vreme
Rato Smiljanić, iz Čačka, sa setom i tugom u očima seća se Jugoslavije i kaže da se najbolje živelo baš tad. On je napravio jedinstveni muzej koji seća na neka davna Titova vremena, a jedan rekvizit ima posebnu simboliku.
– Sat koji je okačen na ulasku u muzej stao je tačno na tri sata i pet minuta, kada je otac svih jugoslovenskih naroda i narodnosti, drug Tito, preminuo. Želeo sam da sačuvam sećanje na bratstvo i jedinstvo, jer to je ono što je najbolje oslikavalo to doba. Sve posle Tita je životarenje. Sačuvao sam i svoj izveštaj na kom se vidi da je moja plata tada bila 140.000 dinara, a karta za bioskop je koštala dinar i po. Jasno vam je koliko je računica danas drugačija – veli Rato u čijem muzeju posebno mesto zauzima i crveni pasoš za koji nisu postojale granice, svako je želeo da ga ukrade i prisvoji i zato je bio najtraženiji u Evropi. RINA
Partijski tajni plan sahrane
Josip Broz Tito preminuo je nakon 122 dana duge borbe sa bolešću u Kliničkom centru u Ljubljani. Imao je začepljenje krvnih arterija u levoj nozi koje se prvi put javilo krajem decembra 1979. godine.
Zbog pogoršanog stanja, 12. januara 1980. bio je podvrgnut hirurškoj intervenciji, kojom mu je izvršen arterijski bajpas, ali ni to nije dalo rezultata, pa mu je 21. januara amputirana leva noga.
Nakon toga, došlo je do privremenog poboljšanja Titovog zdravstvenog stanja, ali je ono naglo počelo da slabi, jer je obolela noga pre amputacije znatno oslabila otpornost organizma.
Prve planove o sahrani Josipa Broza Tita rukovodstvo SFRJ i SKJ počelo je da realizuje početkom januara 1980. godine, ubrzo nakon njegovog prijema u Klinički centar u Ljubljani. Planovi su bili veoma detaljni i naznačeni kao “Dan iks plus”, odnosno dan smrti i četiri naredna dana predviđena za ceremoniju oproštaja i sahrane. Na izradi planova je pored državno-partijskog rukovodstva bio angažovan i određeni broj stručnjaka iz raznih oblasti, kao i ljudi sa televizije oko realizacije prenosa čitave ceremonije. Zbog svoje važnosti planovi su označeni kao strogo čuvana državna tajna.
