Oseka epidemije korone u svetu diže tražnju za tečnim zlatom, dok naftaši pred globalnim “zelenim pritiskom” najavljuju smanjenje proizvodnje.
Svetske cene barela zabeležile su ove sedmice uspone kakvi nisu viđeni od aprila 2019 (brent je u sredu koštao 74,04 dolara), odnosno oktobra 2018. godine (istog dana laka teksaska nafta stajala je 72,19 dolara), ali uzlet nije trajao dugo. Isti barel 48 sati kasnije, juče – „brent” je koštao 72,44 dolara, dok je merno bure lake teksaske nafte kupovano za 70,51 dolar.
Vodeći svetski trgovci naftom (“Vitol”, “Trasfigura”, “Glenkor”) i američka investiciona banka Goldman Saks procenjuju da bi cena barela do kraja 2021. mogla dostići vrednost od 100 američkih dolara (nezabeleženu od 2014), prenosi londonski “Fajnenšel tajms”.
Vrtoglavi skok mogao bi se očekivati i bez obzira na najnoviju najavu radikalnih mera američkih Federalnih rezervi (o postepenom ukidanju monetarne politike za sanaciju posledica korone), kao i na signal da bi iranska nafta, u slučaju mogućeg nuklearnog dogovora grupacije “5+1”, zajedno s libijskim crnim zlatom uskoro mogla da preplavi tržište.
Najpre, zbog već vidljivih znakova naglog rasta tražnje nafte i njenih derivata ovog proleća – s masovnom vakcinacijom, rastom privrednih aktivnosti u brojnim zbog korone prezaduženim zemljama i povratkom sezone turističkih putovanja širom sveta. Naftaši istovremeno tvrde da postoje sistemski razlozi zbog kojih bi nafta u ovoj deceniji mogla biti samo sve skuplja.
“Barel bi mogao dostići i cenu od 130 dolara, ali bi ona ona mogla da padne i na 35 dolara. Razlog je jednostavan: momentalna dekarbonizacija (smanjenje emisije ugljenika) – koja sve više deluje kao globalni društveni imperativ – rizična je i nije moguća. Spomenuti raspon cene zavisiće od toga sa čime se prvo suočimo: s vrtoglavim skokom tražnje ili s rastom investicija u naftnom sektoru. Ta neizvesnost uticaće na to da cena barela u sledećih nekoliko godina posle korone bude ekstremno promenljiva”, ocenio je u četvrtak, Vilijam Rid Drugi, izvršni direktor američke kompanije “Kaslton komoditis internešenel”, tokom globalne konferencije o sirovinama u organizaciji londonskog “Fajnenšel tajmsa”.
Globalni trgovci naftom o frontalnom pritisku “zelenih” aktivista svih profila (od deoničara naftnih kompanija i vodećih banaka, do omladine zabrinute za svoju ekološku budućnost) da se hitro sprovede dekarbonizacija sveta, misle slično kao i “OPEK-u plus”, petro-udruženju koje isporučuje 40 odsto crnog zlata na tržištu.
To je jedno “tralala”. Tim rečima se Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, nedavno osvrnuo na upozorenje Međunarodne agencije za energiju (IEA), da eksploatacija i razvoj novih naftnih bušotina i nalazišta prirodnog gasa treba ove godine da budu obustavljeni ako svet želi da postigne da do 2050. godine nema emisije štetnih gasova.
Sedam dana kasnije (11. juna), ista IEA objavila je da će “svetu biti potrebno mnogo više nafte od petro-udruženja ’OPEK plus’, budući da se globalna tražnja barela vraća na količine od pre korone”. Proletos, odlukom koja je iznenadila svet, “OPEK plus” je – zbog nejasnog toka globalnog privrednog oporavka – odlučio da do aprila 2022. na svojim lagerima zadrži, i tržištu tako uskrati, skoro šest miliona barela proizvedene nafte dnevno.
U međuvremenu, i Rijad i Moskva, dva ključna aktera unutar “OPEK-a plus” ubeđeni su da IEA, u jeku globalne pomame za obnovljivom energijom, ne barata danas dobrom računicom kad je reč o svetskoj proizvodnji i potrošnji nafte do sredine veka.
“Nema sumnje da je ’zelena energija’ neophodna, kao i ’zelena agenda’, jer to javnost zahteva. Trebalo bi ipak razjasniti kojim resursima se to može ostvariti, ko će to da plati, koje tehnologije i prilike nam stoje na raspolaganju, da bismo mogli da rešavamo zaostale probleme koji još čekaju na rešavanje”, izjavio je ruski ministar energetike Aleksander Novak u pripremama za samit “OPEK-a plus” 1. jula.
Uoči tog skupa Saudijska Arabija i Rusija već su najavile da će paralelno raditi na dva fronta: daljih investicija u naftnoj industriji i proizvodnji prirodnog i tečnog gasa, kao i na obnovljivim izvorima energije.
“Saudijska Arabija proizvodi naftu i gas po niskoj ceni i proizvodi obnovljivu energiju. Podstičem svet da prihvati kao realnost da ćemo mi biti pobednici u svim tim aktivnostima”, poručio je Abdulaziz bin Salman, ministar energetike Saudijske Arabije.
Kod nas cena goriva je uvek bila basnoslovno veća nego u svetu, čak i kad je barel astronomski pao na najniže ovde ste digli cene benzina,dizela i plina jer vam se može. Jedino ovde država lapa 100% samo na akcizma.
Tako da može u svetu da se menja kako hoće kod nas samo raste i raste, plate iste ili manje