Mnogim preduzećima je hitno potreban "svež" novac i postoji veliki rizik da će ta povećana tražnja za gotovinom preopteretiti kreditna tržišta i mnogo firmi će postati platno nesposobno, upozorava "Njujork tajms".
Problem se, pri tome, ne odnosi samo na firme sa niskim rejtingom, ukazuje list i dodaje da bi, u času kada se bude morao "loviti" novac, refinansiranje dugova moglo da ugrozi i vlade pojedinih zemalja.
Primera radi, američka vlada će 2012. godine morati da pozajmi gotovo dva biliona dolara (dve hiljade milijardi) za premošćavanje planiranog budžetskog deficita i refinansiranje postojećeg duga.
Zbog bojazni od porasta zaduženosti država, agencija "Mudis" je u ponedeljak upozorila SAD, Veliku Britaniju i druge zapadne zemlje sa kreditnim rejtingom na nivou AAA da vrhunsko vrednovanje njihovog kreditnog boniteta može u budućnosti biti dovedeno u pitanje.
Poređenja radi, ove godine su dospele za otplatu rizične obveznice (junk bonds) u ukupnoj vrednosti od 21 milijardu dolara, pri čemu će 2012. njihova ukupna vrednost skočiti na 155 milijardi dolara, samo godinu dana kasnije na 212 milijardi dolara, a 2015. čak na 338 milijardi dolara. |
Zaduženost država je dodatni problem koji može imati negativan uticaj na ekonomiju, osim borbe firmi za dobijanje sredstava za refinansiranje obaveza. Mogućno je da ponovo dođe do ukidanja radnih mesta i ograničavanja potrošačkih izdataka, a pojedinci će, isto kao i firme imati problem da dobiju kredit, upozorava se u tekstu.
Povrh svega, 2012. godine će biti potrebni novi krediti u ukupnoj vrednosti od 526 milijardi dolara i za preduzeća sa rejtingom na investicionom nivou. Prema mišljenju stručnjaka, tržišta ne mogu da savladaju tu ogromnu tražnju za refinansiranjem, a finansijski sektor čeka "dan obračuna".
"Njujork tajms" upozorava, kako prenose svetski mediji, da apokaliptične vizije ne dele samo večni pesimisti i proroci propasti. Čak i agencija "Mudis", koja je poznata po smirenim javnim saopštenjima, poziva na uzbunu.
"Ako firme ne reše taj problem, od 2012. godine preti pokretanje lavine", izjavio je analitičar te rejting agencije Kevin Kesidi. Investicione firme i mnoge nefinansijske institucije su pre početka kreditne krize 2007. godine stizale do svežeg novca dosta lako i jeftino, ali im to posle 2012. neće uspeti, upozoravaju stručnjaci.
Krediti koji su uzeti pre krize, naime, imaju uobičajeni rok naplate od pet do sedam godina, tako da firme moraju da počnu da ih otplaćuju od 2012. Tome treba dodati činjenicu da su mnoga preduzeća, koja su trebala da isplate kredite u prošloj i ovoj godini, uspela da pomere njihovu otplatu za dve do tri godine.
Tako bi, prema pisanju "Njujork tajmsa", finansijska tržišta mogao posle 2012. godine da očekuje"poslednji sud", ili to što eksperti za obveznice nazivaju "zidom zrelosti" (maturity wall). Kreditna tržišta poslednjih meseci su se, u osnovi, vratila u normalu, što signalizira poverenje u oporavak privrede i znači da firme opet imaju lakši pristup kreditima, prenosi agencija TASR.