"U EU postoje razmimoilaženja oko priznavanja statusa, ali i apsolutna saglasnost o programu pomoći koju dajemo Kosovu. Moj posao je da prestavljam tu politku i da je sprovedem u delo", izjavila je Eštonova u intervjuu londonskom dnevniku.
Prema njenim rečima, kada unutar EU ne postoji saglasnost, članice vode "duge razgovore o spornim pitanjima".
List podseća da su se spoljnom politikom EU pre stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma bavile tri osobe – visoki predstavnik EU Havijer Solana koji je predstavljao nacionalne vlade, Benita Ferero Valdner ispred Evropske komisije i ministri spoljnih poslova zemalja koje su u datom trenutku bile predsedavajući EU.
Sada je ovaj zadatak poveren isključivo Eštonovoj uz podršku ministara spoljnih poslova zemalja članica, dodaje "Fajnenšel tajms".
Veliki deo njenog posla u naredna dva meseca odnosiće se na formiranje diplomatske službe EU, a neki značajni koraci su već učinjeni.
"U Njujorku smo ranije imali delegaciju Saveta EU (koja je predstavljala vlade EU) i delegaciju Evropske komisije koje su delovale jedna uz drugu. Sada smo objedinili te dve misije", rekla je Eštonova.
"EU je najveći donator pomoći u svetu i mi želimo da pokažemo Ujedinjenim nacijama da govorimo jednim glasom", istakla je Eštonova.
