Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun ocenio je da je predsednik Kačinjski "služio zemlji i narodu s plemenitošću i ubeđenjem i da je zaslužio međunarodno poštovanje", rekao je Banov portparol Martin Nesirki.
Evropska unija (EU) izražava podršku Poljskoj, pogođenoj tragedijom, i solidarnost s poljskim narodom u ovom teškom trenutku, izjavio je ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, čija zemlja predsedava EU.
Britanski premijer Gordon Braun ukazao je na doprinos Kačinjskog nezavisnosti i slobodi Poljske i podsetio na teškoće s kojima se ta zemlja suočavala, prenele su svetske novinske agencije.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi takođe je u saopštenju odao poštu Kačinjskom.
"Leh Kačinjski je posvetio život svojoj zemlji. Neumorni branilac ideja u koje je verovao, uvek se borio sa uverenjem za vrednosti na kojima se temeljio njegov ulazak u politiku: demokratiju, slobodu i borbu protiv totalitarizma", rekao je Sarkozi.
Sjedinjene Američke Države izrazile su žaljenje zbog pogibije Kačinjskog i drugih visokih funkcionera te zemlje u avionskoj nesreći i uputile izraze saučešća Varšavi.
”Današnji gubitak je težak za Poljsku, Sjedinjene države i svet. Predsednik Kačinjski je bio istaknuti državnik koji je igrao ključnu ulogu pokretu Solidarnost i u Sjedinjenim Američkim Državama smo mu se divili kao lideru posvećenom napretku slobode I ljudskog dostojanstva” , saopšteno je iz Bele kuće.
Predsednik Obama je u poruci takođe uputio saučešće zbog pogibije istaknutih civilnih ivojnih lidera, koji su se nalazili u predsednikovom avionu, a koji su pomogli oblikovanje inspirativnog demokratskog preobražaja Poljske .
Obaminim izrazima saučešća pridružila se i državni sekretar Hilari Klinton, koja je u poruci istakla da je Kačinjski bio jedan od najcenjenijih američkih saveznika I dodala da su ga u ”SAD smatrali borcem za demokratiju, protiv opresivnog režima, koji se zalagao za slobodu i ljudska prava, ne samo u Poljskoj”.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je "zaprepašćena izveštajem o avionskoj nesreći i pogibiji poljskog predsednika", a šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele izrazio je "duboko žaljenje" zbog pogibije Kačinjskog.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmsen izrazio je saučešsće poljskom narodu i porodicama stradalih.
"To je tragedija za njih i za Poljsku. Moje misli su s njima", rekao je Rasmusen.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i visoka predstavnica EU za spoljnju politiku i bezbednost Ketrin Ešton izrazili su danas saučešće povodom pogibije predsednika Poljske Leha Kačinskog i još 95 ljudi u avionskoj nesreći na zapadu Rusije.
"Duboko sam potresen vešću o smrti predsednika Leha Kačinskog, njegove supruge i visokih poljskih zvaničnika i predstavnika u avionskoj neserći koja se dogodila jutros. Lično sam znao predsednika Kačinskog sa nekoliko sastanaka Evropskog saveta i susreta u Varšavi i žalim zbog njegove smrti", poručio je Van Rompej u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Van Rompej je, takođe, kazao da je Poljska izgubila velikog patriotu i šefa države čiji je politički cilj bio služenje poljskim građanima.
"Nesreća, koja se dogodila dok je poljska delegacija putovala u Rusiju na komemoraciju povodom masakra u Katinskoj šumi, predstavlja ogroman gubitak za Poljsku. Želim da izrazim najiskrenije saučešće porodicama predsednika i ostalih žrtava, poljskom premijeru Donaldu Tusku i poljskim građanima", poručio je Van Rompej.
Predsednik Evropskog saveta je poljskim građanima poručio da mogu računati na podršku EU u oviim teškim okolnostima.
Visoka predstavnica Ešton je u telefonskom razgovoru sa poljskim ministrom spoljnjih poslova Radoslavom Sikorskim poručila da želi da uputi "svoje najiskrenije saučešće građanima Poljske i izrazim našu solidarnost sa vama u ovom teškom i tužnom trenutku".
Eštonova je, na zahtev poljskih vlasti, odložila posetu Varšavi u koju je trebalo da doputuje u ponedeljak, 12. aprila.
|
Avionske nesreće odnele 11 državnika
Poljski predsednik Leh Kačinjski koji je poginuo u blizini Smolenska u Rusiji, 11. je šef države koji je u poslednjih 50 godina izgubio život u avionskoj nesreći.
– U februaru 2004. u avionskoj nesreći na jugu Bosne i Hercegovine, stradao je makedonski predsednik Boris Trajkovski. – 29. marta 1959. godine Bartelemi Boganda, predsednik vlade Centralnoafričke republike i junak borbe za nezavisnost te zemlje, poginuo je u nesreći na 90 kilometara zapadno od Bangija. – Predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bjedić poginuo je u avionskoj nesreći 18. januara 1977. godine, kada se letelica u kojoj se nalazio srušila u blizini Sarajeva. – 27. maja 1979. godine, avion kojim se premijer Mauritanije, potpukovnik Ahmed Uld Buseif vraćao sa međuafričkog samita u Dakaru srušio se u more. – 4. decembra 1980. godine, avion u kome su bili portugalski premijer Fransisko sa Karneiro i ministar odbrane Amaro da Košta srušio se ubrzo po uzletanju sa aerodroma na zgrade obližnjeg predgrađa Lisabona. – 24. maja 1981. godine, ekvatorski predsednik Haime Roldos Agilera i ministar odbrane, general Marko Aurelio bili su među desetak osoba koje su stradale prilikom pada aviona u blizini ekvatorsko-peruanske granice. – 1. avgusta 1981. godine, najuticajniji čovek u Panami, general Omar Torihos poginuo je kada se njegov avion srušio u džungli. – 19. oktobra 1986. godine, predsednik Mozambika Samora Mašel i nekoliko njegovih ministara izgubili su život kada se mlaznjak "tupoljev 134-A" srušio na severoistoku Južne Afrike. – 17. avgusta 1988. godine, pakistanski predsednik Zia ul Hak i nekoliko visokih pakistanskih vojnih funkcionera i još 30 putnika stradali su u avionskoj nesreći u blizini Bahavalpura. Pakistanski istražni organi su tvrdili da je reč o sabotaži. – 6. aprila 1994. godine predsednici Burundija Siprijan Ntarjamira i Ruande Huvenal Habijarimana stradali su kada je njihov avion oboren kod Kigalija.
I mnogi drugi političari stradali su u avionskim nesrećama, među njima i Dag Hamaršeld, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (1961. godine u Zambiji), kineski ministar odbrane maršal Lin Bijao (1971. u Mongoliji), alžirski ministar inostranih poslova Mohamed Benjahja (1982. u Iranu), američki sekretar za privredu Ron Braun (1996. godine kod Dubrovnika). |
