Svetska banka (SB) prognozirala je u najnovijem izveštaju da će pad BDP-a Srbije ove godine biti 2,5 odsto.
Prognoze Svetske banke kažu i da će u ostalim zemljama Zapadnog Balkana pad biti između 3 i 5,6 procenata.
Vlada Srbije brzo je reagovala na ekonomske izazove izazvane krizom usled pandemije virusa COVID-19, usvajanjem programa pomoći u iznosu od 5,2 milijardi evra. Program se bavi problemima zapošljavanja, malih i srednjih preduzeća i likvidnosti, konstatuje Svetska banka.
– Ukoliko ovaj ambiciozni program bude u potpunosti sproveden i uklopljen sa sprovođenjem dugotrajnih strukturnih reformi, ekonomija Srbije će se povratiti u 2020. godini – kaže šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, očekuje se da će pad u zemljama regiona biti između 3 i 5,6 procenata, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju SB.
– Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi – smatra Linda Van Gleder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Na srednji rok se očekuje, kaže, snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to takođe zavisi, dodaje, i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.
Recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuće značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije, ocenjuju u Svetskoj banci.
Prema navodima iz izveštaja SB, ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori.
– Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije – kažu u Svetskoj banci.
Glavni rizik za Zapadni Balkan je prema oceni SB, činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.
Prema izveštaju, brze, smele i pažljivo osmišljene mere ublažavanja mogu ograničiti društveni i ekonomski uticaj ove krize.
Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima (građanima) i preduzećima tokom vanredne situacije a te mere se kreću u rasponu od 1 do 6,7 procenata BDP-a.
Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške.
Najavljene kratkoročne mere su neophodne i usklađene su sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU, kaže se u izveštaju.
Međutim, dodaju u Svetskoj banci, sve više ljudi na Zapadnom Balkanu oslanja se na samozapošljavanje, rad sa skraćenim radnim vremenom i prihode od neformalnih aktivnosti.
Ove grupe su osetljive na krizu pa ih je teško podržati konvencionalnim merama.
Prema navodima izveštaja, možda će biti potrebna dodatna podrška, prilagođena lokalnom kontekstu, a kako bi se pružila podrška svim ugroženim grupama u regionu.
Na primer, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana najavilo je proširenje obuhvata postojećih programa socijalnih davanja radi podrške samozaposlenim porodicama i većem broju osetljivih pojedinaca.
S obzirom da nije sigurno koliko će ova kriza trajati, donosioci politika svuda se suočavaju sa istom dilemom u donošenju politika: “korišćenje celokupnog fiskalnog prostora za ublažavanje neposrednog uticaja može biti štetno ukoliko kriza potraje”.
U SB smatraju da odgovori donosioca odluka stoga treba da budu prilagođeni tako da ublažavaju neposredne efekte, da se prilagođavaju novim okolnostima koje se mogu javiti, a ostavljaju prostora za pripremanje ekonomije za oporavak.
Svetska banka je prognozu za Srbiju i region, inače, donela uz pretpostavku da će širenje pandemije virusa COVID-19 uskoro početi da usporava, tako da mere za sprečavanje širenja virusa mogu biti ukinute do kraja juna, a postepeni oporavak može da počne u drugoj polovini ove godine.
U pesimističnom scenariju se pretpostavlja da će se pandemija zadržati i da će mere za sprečavanje širenja virusa biti ukinute tek na kraju avgusta, dok će oporavak ekonomskih aktivnosti nastupiti u tom slučaju tek u poslednjem tromesečju ove godine, a u tom scenariju i pad BDP bi bio veći.
