Bosna i Hercegovina je i dalje u samom svetskom vrhu kada je reč o zemljama koje značajne prihode dobijaju od doznaka iz inostranstva, pokazuju juče objavljeni podaci Svetske banke za proteklih godinu dana.
Ako se gleda u odnosu prema apsolutnom iznosu i u odnosu na bruto domaći proizvod, Bosna i Hercegovina se nalazi među prvih dvadesetak zemalja u svetu. Međutim, kada se ovi podaci ukrste s brojem stanovnika, BiH je među nekoliko zemalja na samom vrhu.
Naime, ako se gleda prema apsolutnom iznosu novca koji migracija šalje kući, prva na svetu je Indija sa 87 milijardi dolara vrednim doznakama, a deseta Ukrajina sa 16 milijardi dolara. Ako se gleda udeo doznaka po učešću u bruto domaćem proizvodu, na prvom mestu je Tonga, u kojem doznake učestvuju sa 44 odsto BDP-a, a na desetom mestu je Samoa, u kojoj učestvuju sa 21 odsto BDP-a.
U BiH, sa remitendama od dve milijarde dolara i sa učešćem u BDP-u sa 9,2 odsto, nije ni blizu ovim zemljama, međutim gledano u apsolutnim iznosima novca koji se šalje u odnosu na broj stanovnika Bosna i Hercegovina je na samom vrhu.
Svih prvih deset zemalja po apsolutnom iznosu imaju značajno veću populaciju od BiH. U prvih deset zemalja su Indija, Kina, Meksiko, Filipini, Egipat, Pakistan, Bangladeš, Vijetnam, Nigerija i Ukrajina.
“Tipičan obrazac propalih ekonomija”
Podaci koje je objavila Svetska banka pokazuju da je gotovo svaka deseta marka u BiH direktno vezana za imigraciju, a treba uzeti u obzir da su indirektni efekti još i veći.
Takođe, kako su naglasili, ako se ne računa Kina, doznake će biti veće od direktnih stranih investicija, što, kako naglašavaju, ukazuje na značaj koji remitende imaju na ove zemlje i porodice koje pomoću njih obezbeđuju svoje potrebe.
Igor Gavran, ekonomski analitičar, kaže za “Nezavisne” da visina doznaka pokazuje da je jedini efekat delovanja domaćih vlasti na povećanje BDP-a odlazak ljudi iz BiH, koji onda šalju novac svojim porodicama.
– Ovo je tipični obrazac najsiromašnijih, slobodno možemo reći propalih ekonomija, odnosno država koje stanovništvo masovno napušta i onda daje novac zarađen izvan zemlje svojim porodicama da bi mogle preživeti, dok vladajuća oligarhija ni ne pomišlja da unapredi uslove života – smatra on.
Takođe, kako kaže, ovo dodatno naglašava zavisnost ekonomije BiH od spoljnih faktora i ekonomskih performansi onih država i tržišta gde dijaspora boravi.
– Posebno je tragično što u uvozno orijentisanoj ekonomiji kakvu imamo veliki deo ovog novca ponovo napusti BiH, jer uđe u zemlju u obliku doznaka, a onda izađe jer se koristi za kupovinu uvoznih proizvoda i dugoročni pozitivni efekat na BiH je minimalan – ističe on.
