Srbi u Parizu vole Sv. Savu i od njega uče. Ovaj put su tri dana svetosavlja organizovali Savez Srba Francuske i Udruženje Singl art mondo kult po ideji i režiji prof. Petra Gojkovića. Ambijenti su se menjali (crkva, rezidencija, brod na Seni), menjali se i akteri, među njima najviše dečice, a na drugovanje, pesmu i igru sa Srbima došli su i Francuzi.
Svim okupljenim prijali su blagoslovi sveštenstva, a ponuđeni su i slasni zalogaji i čašice prijateljstva. Da je i sam “Sv. Sava sišao s neba i sneo sedam sepeta suvih smokava”, obradovala bi ga viđena slika sloge i vernosti, a pre svega deca koja su pokazala kako dobro uče i u svom mlađanom biću pronalaze mesta za korene, tradiciju, običaje, jezik, veru i ono ljubi bližnjeg svog.
Svetosavski program se odvijao u nekoliko činova. Start je ozvaničen u renoviranoj sali pri crkvi Sv. Save. Narodni muzej iz Čačka predstavio manastire ovčarsko-kablarske klisure i vojvodu Petra Bojovića, a za taj lepi ugođaj zahvalnost pripada gostima iz Srbije: Vladanu Miliću, Delfini Rajić, Elizabeti Jovanović, Zoranu Todosijeviću i Dušanu Radivojeviću.
Narednog dana za učenike Dopunske nastave na srpskom jeziku pri Ambasadi Srbije, Školskom centru “Jelena Anžujska”i crkvi Sv. Sava, širom su otvorena vrata kitnjaste rezidencije, gde je srdačnu dobrodošlicu upriličila ambasadorka Nataša Marić. Da bi dočarali Savino doba deca su se kostimirala, ali i dičila šajkačama, jelecima, veštačkim brkovima, leptir-mašnama i kravatama, mašnicama u kosi… A tek kako su lepo recitovali! Na primer: “Na Vračaru sunce sija, svetli cela Srbija” ili “Veru nam je ostavio, pravoslavlje širio, slavu nam je školi dao, hvala, tebi, Sv. Savo”. Naklonio se u jednom trenutku i 18-godišnji Bogdan, “Bogom dan majstor”, pa kad je iz njegove frule odjeknuo zov matice, svi se raznežili.
U ovoj svetkovini, na red je došlo i obeležavanje crkvene slave u Hramu Sv. Save, tu se na liturgijske molitve nadovezalo horski moćno otpevano “Uskliknimo s ljubavlju”, deo slavskog kolača članice Kola srpskih sestara predale su narednom domaćinu velikom donatoru Draganu Jakovljeviću. Carskom gozbom za 200 vernika “predsedavao” je vladika Luka sa svojim sveštenstvom, a pojačale su ih i monahinje iz srpskog manastira Boa Saler.
Naravno da su i ovde deca bila u glavnoj ulozi, za podijum su izabrali uzvišenje ispred oltara, pa kad su u recitacije uskočila tri brata Šanjića i njihovi drugari, u potpunosti se shvatila veličina Savinog nasleđa, a i poruka: “Pojte, pojte, njemu svi uglas, Sv. Sava čuva nas.”
U finalno veče Senom je plovila barka, a u barci razdragane dame i njihovi kavaljeri. Ovogodišnji Svetoslavski bal pamtiće se po nastupima Slobodana Trkulje, Neše Galije, Vesne Dimić, Lor Prešak, Slaviše Pavlovića, Blagoja Pekmezovića, Milutina Rankovića, Maje Petrović i balskog orkestra pod upravom prof. Petra Gojkovića. Tango i valcer zasladilo je nezaustavljivo kolo, a na rastanku sa Danima svetosavlja, poručeno je:
– Sv. Savo, opet nam dođi! Kad si uz nas, složni smo i ponosni!
Anton sa šajkačom
Lepo se doterao Anton Horamburu Homavu (6), porekla je srpsko-afričko-francuskog, deda je Afrikanac iz države Togo, mama Francuskinja koja odlično govori srpski, a dovela ga baka Beograđanka, stavila mu šajkaču na glavu, opasala tkanicom, jelek je vezeni, pri tome i leptir mašna. Po režiji učiteljice Ljubice Burgić, Anton je tokom Svetosavske akademije držao ikonu, ali mu je bila preteška, ruka ga zabolela, drugima je dodavao, jedva se s njom izborio.
Imamo budućnost
Po završetku liturgije, prota Nikola je održao lepu besedu i istakao:
– Budućnost je u deci, ko ima decu, ima i budućnost.
Poimenično je pohvalio sve učitelje, a i predstavio je i pozdravio prisutnu novu ambasadorku Natašu Marić.
