Svako mesto, pa i Sidnej, ima svojih zanimljivosti. Mislim prvenstveno na našu Eparhiju. Pored parohija koje su Srbi osnovali i osnivali u Sidneju, gde imamo i svedočenja kako je to bivalo, a zahvaljujući ocima Srboljubu Miletiću, Đuri Đurđeviću, profesoru Živkoviću i drugima, vidimo dobrih rezultata.
Parohija o kojoj je reč, ne uklapa se. Nisu je osnovali Srbi, niti je bila u našoj jurisdikciji, ali je tako došlo da sad ta parohija stoji pod omoforom našeg vladike Siluana. Kako je to sve bilo i bivalo, ostavljam drugima da opišu. Ipak, sve je bilo po kanonima i kako valja.
Hram posvećen Svetom arhangelu Mihailu nalazi se na adresi 38 Wentworth Rd. Homebush. Dakle, u ovom hramu se obavljaju često bogosluženja na kojima učestvuje, po meni, šest do sedam nacija – Rusa, koji su parohiju i osnovali, Srba, Libanaca, Australijanaca i drugih.
Vrli paroh, otac Veselin Svorcan, koji je revnostan za svaku pohvalu, koji govori i srpski i engleski odlično, uspeva da sve odradi kako valja.
U petak 14. juna ove 2019. godine mislim se gde bih otišao na liturgiju i pričestio se. Gledam programe bogosluženja u ruskom manastiru Kamblteon, nema služba, u ruskoj Kabramati, kao i Stratfildu – nema služba.
Pomolio bih se Bogu i pričestio, ali nema nigde liturgija.
Dosetismo se, te nađosmo, ima u Houmbušu kod oca Veselina. Obradovah se i poslah poruku mogu li da saslužujem sutra.
I pored nedobijene poruke mogu li ili ne mogu, otidoh do hrama. Ustajem u pet sati i žurim kroz Sidnej da bih prešao tih petnaestak kilometara i sasluživao ocu Veselinu. Liturgija je u šest sati, jer mnogi odlaze na radna mesta po gradu.
Tako je i bilo, vrli sluga Božjeg oltara mi se obradova i veli da više nikad ne pitam, da samo dolazim. Dan je posvećen svetom Justinu Filosofu i Justinu Ćelijskom.
Pohvala, a ne prekor
Malo mi je žao da se bar u nekom sidnejskom hramu ne služi na takve dane, kao i na Svetog Nemanju, Svetog Platona banjalučkog, itd. Malo odudara, ima se i vremena i hramova, moralo bi.
Elem, kako rekoh, ovde ima raznih nacija, tako se i na bogosluženju oseća. Služio sam ja ovde i ranije dosta puta, te sam dobro zapazio. Ovde se služe i časovi pre liturgije, što je za svaku pohvalu. To je praksa iz Ruske crkve dok su ovde dominirali Rusi i dok ova parohija lepim putem nije došla u našu Eparhiju.
Na prestolu nema službenik niti išta, što je opet lepa praksa Rusa. Nema pet naforica nego jedna, što je praksa Grka i nas Srba, itd.
Sve u svemu, parohija odiše redovnim bogosluženjima više i bolje nego li i jedna druga parohija u Sidneju iako i kod drugih ima hramova i više od jednog paroha, u ponekim. Ovo ne govorim da bih prekorio druge, nego da bih pohvalio prve, kako bi rekao Veliki apostol, a ja parafrazirah.
Dakle, ovde se služe akatisti, večernja bogosluženja, molebani i nadasve Svete liturgije. Mnogo sam puta naglašavao da bez liturgije nismo Crkva, nismo ništa. U liturgiji je sve, a bez liturgije ništa.
Odavno, po meni ima i dve godine, kako je nasred hrama postavljen metalni krst iz kojeg povremeno toči sveto ulje, dakle krst mirotoči, daje sveto miro.
Od tada se redovno služi akatist Časnom krstu i mnogi iz sidnejskih parohija svih jurisdikcija dolaze i mole se. Posebno iz naše Eparhije i naših sidnejskih parohija.
Božja opomena
Samo dve-tri rečenice o mirotočenju ikona i krstova. Često se dešava da po Rusiji, Grčkoj, Srbiji i drugde ikone mirotoče. To jeste veliko čudo Božje. Narod uzima od sveštenika miro i pomazuje se.
Kako je to i zašto – ne zna se.
Blaženopočivši patrijarh Pavle posetivši jednu parohiju gde toči miro, tj. ulje, pokloni se, celiva ikonu i ode. Pitaju ga: “Vaša svetosti, zar se vi tome ni malo ne čudite?”
– Ne – odgovori sveti patrijarh.
– Kako to?
– Pa – veli patrijarh – kad narod ohladni prema Bogu i Crkvi njegovoj, onda ga Bog opominje na razne načine.
Tako bih i ja sada dodao da ne proglašavam za sveca oca Veselina radi mirotočenja u njegovom hramu. Pogotovo ne za grešnika. Ja ga samo kao mlađeg kolegu, tj. brata u Hristu pohvaljujem za revnost, a zašto krst mirotoči to ostavljam pozvanijima da bolje od mene objasne i pojasne.
Ocu Veselinu želim svako dobro i poverenom mu duhovnom stadu i preporučujem Srbima iz Sidneja da odedu, kako kažu Bačvani, da odedu do hrama u Houmbušu i da se pomole Bogu za rod Srbinov koji se ne nalazi na zavidnom položaju.
