Svetlana Kitić je zvanično najbolja rukometašica svih vremena. Ceca Nacionale bila je član najtrofejnije ekipe u istoriji našeg rukometa, Radničkog sa Crvenog krsta. Sa “krstašicama” je osvojila Kup šampiona 1980. i 1984, a 1986. Kup pobednika kupova.
Ceca je ušla u besmrtne još 1988, kada je IHF proglasio za najbolju igračicu sveta te godine. Rođena Tuzlanka je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984, a četiri godine ranije, kao 20-godišnjakinja, okitila se srebrom na OI u Moskvi.
Igrala je do 49. godine i u prebogatoj karijeri osvojila 21 klupsku titulu, a pored medalja sa Igara, sa nacionalnim timom se okitila srebrom na SP u Južnoj Koreji, zlatom i bronzom na juniorskim prvenstvima sveta. Odigrala je 202 utakmice za reprezentaciju i postigla preko 900 golova.
Tek što je proslavila jubilarni 50. rođendan, Svetska rukometna federacija (IHF) orgnizovala je izbor za najbolju igračicu veka. Pored Kitićeve, u izboru su se našle Anja Anderson, Voltrud Krečmar i Zinaida Turčina. Skoro dva meseca je trajalo glasanje, a onda su se 4. avgusta, gotovo pred ponoć, našli rezultati glasanja – Ceca Nacionale je “oduvala” protivnice, osvojivši 84,1 odsto glasova.
Jedva sam čekala da svane 5. avgust da pozovem Kitićevu…
Halo, Ceco, čestitam od srca…
– Za izbor IHF? Čula sam, ali nikako da se pojave rezultati glasanja – izjavila je za autorku i ovog feljtona zvanično najbolja rukometašica sveta svih vremena tada u razgovoru za “Sport”.
Muštuluk za Cecu
Pa, pojavili su se! Što bismo, inače, čestitali?! Daleko ste ispred svih, sa 84,1 odsto glasova!
– Stvarno? To nisam čula… Da li je to sigurno? Baš ste me obradovali, imate muštuluk.
I, tako, Srbija je dobila prvog i jedinog sportistu ili sportistkinju koja je zvanično izabrana za najbolju svih vremena.
– Priznanje sam posvetila rodteljima Ivanki i Dušanu. Oni su bili moja najveća podrška kroz život, na čemu sam im večno zahvalna. Da nije bilo njih, ne bih postala najbolja na svetu – relana je Ceca.
Svet se poklonio Kitićevoj, ali ne i Srbija.
– Ni to nije bilo dovoljno da od tadašnjeg predsednika države dobijem bar cvet! Ma, čestitku – sa gorčinom se seća Ceca najvećeg uspeha.
Umesto toga, dobila je obećanja da će se pomoći njenom Radničkom. Sve je ostalo na tome. Ipak, RSS je organizovao koktel na kome je bilo mnogo zvanica, između ostalih i iz Svetske rukometne federacije, ali i one za nju najbitnije – na proslavi su se našli roditelji Ivanka i Dušan, ćerka Mara i sin Nikola, sa naslednikom Draganom. Ceca je s ponosom isticala da je lepo biti baka. Mali Dragan zaokupirao je njenu pažnju.
Životna priča opisana u knjizi
Kasnije je, pred EP za rukometašice, čiji je Srbija iznenada postala domaćin (Holandija nije ispunila uslove), dobila i knjigu, njenu životnu priču, koja je za vreme šampionata promovisana. Pisana je na srpskom i engleskom. I u tom periodu trajala je bitka za najtrofejniji ženski rukometni klub u Srbiji. Ipak, problemi su bivali sve veći, pa je Ceca odlučila i da štrajkuje glađu! Krajem novembra 2014. godine pridružila se potpredsednici SD Radnički, Stanki Pejović i izrazila nezadovoljstvo gladovanjem, pošto je najstarije sportsko društvo ostalo bez struje. Ipak, borba je bila uzaludna. Radnički je ugašen. Političari su obećavali, ali joj niko nije pomogao.
Muke sa stanom
Od trenutka kad je stavljen katanac na vrata najtrofejnijeg ženskog rukometnog kluba, Kitićeva je van rukometa. U sportu koji joj je sve dao trenutno je na odmoru. Od njega joj nije ostalo – ništa.
– Od rukometa sam dobila stan na korišćenje, koji sam kasnije otkupila pa prodala, da bih uzela veći.
E, taj veći napravio joj je “pakao” od života. Uzela je kredit u švajcarskim francima. Dom joj je čak bio i na licitaciji…
– Kad se samo setim… I štitna žlezda mi je proradila zbog toga! Kada sam 2007. uzela 50.000 evra, onda plaćala 12 godina, da bi posle toga imala dug od 60.000 evra! Moja saigračica Dragana Pešić i gospodin Goran Vesić su mi pomogli da mi stan ne bude oduzet zbog jednostranog raskida ugovora, koji je inicirala banka. Sada plaćam ratu od 500 evra do 70. godine – poručuje Ceca.
Trenutno Kitićeva živi na relaciji Beograd – Tuzla. Roditelji Ivanka i Dušan su ostarili, bolešljivi su, pa im treba pomoć. S obzirom na to da sestra Gordana živi u Australiji, Ceca je mnogo bliže, pa pomaže. U toku pandemije zbog korona virusa društvo joj u Tuzli prave i kćerke Mara i Saška. Nedostaje samo Nikola, pa da porodica bude na okupu. Njega obaveze drže u Beogradu.
Nisam imala šta da jedem
Život nije mazio Kitićevu. Naprotiv, vrlo često je znao da je ošamari, ali je ona uvek, posle svega, izlazila još jača:
– Bilo je trenutaka kada nisam imala ni da se prehranim! To znaju moja deca i moji bližnji. Dostojanstveno sam to nosila i radila tri posla istovremeno.
Nema najdraže utakmice
Koja vam je najdraža utakmica, gol, priznanje?
– To me često pitaju, ne mogu ništa da izdvojim. Svaki trenutak je za sebe. Jednako mi je igralo srce svaki put kad sam podizala šampionski pehar, svaki gol je podjednako bitan. Da mogu da vratim vreme, rukomet bi ponovo bio moj izbor. Da nije tako ne bih ga igrala do 49. godine!
Razvod i sa Magićem
Početkom decembra 2014. Svetlana je potvrdila da se razvela i četvrti put:
– Teško me je pratiti kao ženu-zmaja. Da ne verujem u brak ne bih pokušavala toliko puta. Sa svakim suprugom sam se rastala bez teških reči. Od bivših muževa ništa nisam uzela. Deca su mi najveće bogatstvo.
