Ovo poručuje čelistkinja Svetlana Bogosavljević, koja će se predstaviti melburnskoj publici 20. maja koncertom u "Melbourne Recital centru". Svetlana je, član poznatog kamernog orkestra "Ensemble Liaison" koji time upravo počinje novu seriju koncerata za ljubitelje klasične muzike.
Poseta koncertima orkestra "Ensemble Liaison", kažu muzički kritičari, zapravo liči na odlazak na večeru kod najbližih prijatelja koji obožavaju da kuvaju: "Klarinetista Dejvid Grifits dočekaće vas toplim zvukom, pa ćete sa nestrpljenjem čekati glavno jelo, dok se u međuvremenu čokoladna poslastica uveliko sprema", stoji u jednoj oceni.
Poziv zemljacima
– Kada je naš vodoinstaler mogao da zavoli klasičnu muziku onda to može svako. On u životu nije bio na koncertu klasične muzike, a od dana kada je prisustvovao našem nije propustio nijedan. Čak je |
Prošle nedelje naša zemljakinja proslavila je desetogodišnjicu života i profesionalnog rada u Australiji.
– Srbiju i rodni Beograd napustila sam pre tačno 20 godina. Nakon toga živela sam i radila u Nemačkoj iz koje sam, pre 10 godina došla u Australiju – kaže Svetlana Bogosavljević.
Ljubitelji klasične muzike sigurno se sećaju Svetlaninih roditelja, poznatih i cenjenih muzičkih radnika na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a i šire.
– Mama Nada Kecman bila je dugogodišnja profesorka na Muzičkoj akademiji u Beogradu na katedri za klavir i kamernu muziku. Tata Dragutin Bogosavljević bio je koncert-majstor i šef orkestra u Beogradu punih 30 godina, pa sam tako od malih nogu rasla uz muziku.
Kao obdareno dete, Svetlanu su uputili u školu za muzičke talente u Ćupriji. Tamo je na iznenađenje svojih roditelja izabrala muzički instrument kome se oni nisu nadali, ali kojim ona danas ponosno vlada i očarava publiku zvukom koji stvara.
Srpski zet zavoleo našu muziku
Veze sa Beogradom su svih ovih godina ostale jake, a Svetlana se potrudila da na svog Australijanca Dejvida, prenese ljubav prema Srbiji. |
Sa 13 godina, Svetlana odlazi u Moskvu u školu za specijalne muzičke talente, koja je bila deo Konzervatorijuma "Čajkovski". – Tamo sam provela četiri godine, vraćam se i završavam školu u Ćupriji, a potom krećem u Ameriku. Posle godinu dana odlazim u Keln. U Nemačkoj sam studirala i završila sa solističkom diplomom.
Počeli su i koncerti i profesionalni aranžman – kaže Svetlana, koju su zvuk muzike ali i zov srca doveli i do daleke Australije.
– U to vreme izlazila sam sa mladićem koji je bio Australijanac, on je želeo da se vrati nazad. Tako sam u Australiju pošla i ja, i moram da priznam, oduševila sam se zemljom, posebno Sidnejom i Melburnom. Provela sam šest nedelja i dopalo mi se. Obožavam lepo vreme. Privlačila me ideja da mogu da živim bez zime, ili bar bez onakve kakvu znamo u Evropi. Maštala sam da živim u Sidneju za vreme Olimpijskih igara i preko puta plaže. Sve sam to i uspela. Tako da sam svaki dan mogla da idem na more – kaže Svetlana.
Usledio je i profesionalni angažman, prvi posao u Australiji imala je u Sidnejskom sinfonijskom orkestru.
– Počela sam da predajem na Konzervatorijumu, da puno sviram kamernu muziku.
Sticajem životnih okolnosti Svetlana se skućila u Melburnu, gde danas živi i radi.
– Bez obzira što volim da se kupam u moru, nedostajala mi je Evropa. Zbog toga sam preselila u Melburn koji je ipak najevropskiji grad u Australiji. Makar na trenutak, ovde možete da pobedite nostalgiju za kućom. I za profesionalni rad Melburn pruža raznovrsniji kulturni život, sličan onom koji poznajemo u Evropi. Ima publike, veliki broj galerija… Sidnej je možda više turistički orijentisan, neću da kažem da nema kulturne scene, ali manje.
Svirajući u Melburnskom simfonijskom orkestru, Svetlana je upoznala i svog supruga Dejvida Grifitsa. Danas su oboje ponosni roditelji kćerkice Nine. Dvoje muzičkih sanjara, od dana kada su se upoznali, maštali su i da osnuju svoj kamerni orkestar. Pre pet godina želja im se i ostvarila, formirali su trio "Ensemble Liaison".
Beograd u srcu– Nemam dovoljno vremena da odem u Beograd, to bi vam sigurno potvrdio moj tata. Stalno nas zove da dođemo. Daleko smo, ćerkica je mala. Prošle godine smo vodili studente u Italiju, pa sam uspela da odem na desetak dana u Beograd. Baka nam je dolazila, ali dedi je teško da stigne ovde, ali sam sigurna da bi mu se svidelo. |
– Dejvid je klarinetista, a ja sam čelista, nedostajao nam je pijanista. Pronašli smo Timotija Janga koji je profesor na australijskoj Nacionalnoj muzičkoj akademiji. Od tada nas troje redovno nastupamo. Imali smo zapažene koncerte uživo na nacionalnom ABC radiju. Ova radio-stanica svake nedelje gostuje u drugom gradu Australije gde održava koncerte za slušaoce klasične muzike. Na kraju godine publika i žiri biraju dva najbolja koncerta. Mi smo bili među nagrađenim 2006. godine, pa je naš koncert ponovo emitovan.
Za koji dan, 20. maja, orkestar "Ensemble Liaison" počinje svoju četvrtu seriju koncerata u Melburnu. S njima nastupaju i drugi renomirani umetnici. Sviraju u koncertnoj sali "Elizabet Merdok"u "Melburn recital centru".
– Mi nismo samo klasični trio, već publici izvodimo različitu vrstu kamerne muzike i žanrova. Tako će i u ovoj seriji gostovati vrhunski muzičari, kao što je majstor melburnskog orkestra, pijanistkinja Vilma Smit. Na prvom koncertu, 20. maja, gost nam je vodeća australijska i svetska operska pevačica Šeril Barker. Prošle godine smo radili koncerte sa njenim mužem Piterom Kolmen-Rajtom, aranžirali smo Malerove (Gustav) pesme, koje su bili hit za ovdašnju publiku. Njemu su se koncerti dopali, pa se odrekao celokupnog honorara koji je poklonio našem orkestru – kaže Svetlana.
Nastup sa sopranom Šeril Barker, najavljuje Svetlana, biće prava poslastica za sve ljubitelje muzike ili one koji tek žele da je zavole.
– Izuzetno je retko da ovakva, vrhunska operska pevačica, kao što je Šeril Barker, nastupa u ovoj koncertnoj sali i sa ovako malim ansamblom – poručuje Svetlana.
Zbog profesionalnih i porodičnih obaveza, priznaje Svetlana, nije u mogućnosti da prati dešavanja u našoj zajednici u Australiji.
– Bila bih presrećna kad bi na koncert došli i naši. Posle je za sve pripremljen koktel, pa ću biti u prilici da sa svima porazgovaram. Volela bih da tu vidim i naše zemljake koji žive ovde.
Za vreme odmora u Beogradu, pošto će deku i baku obradovati dovođenjem unuke Nine, Svetlana i Dejvid će pokušati da sa mrtve tačke pokrenu muzičke kulturne veze između Srbije i Australije.
– Voleli bismo da nađemo nekog našeg muzičara, da ga angažujemo na našim koncertima i Novom Zelandu. To bi bilo veoma zanimljivo. Sigurno je da bi naša zemlja imala sa čime da se predstavi ovde. Bilo bi lepo kad bi kulturna saradnja postojala. Više puta sam slala pozive našoj ambasadi da dođu na naše koncerte, nažalost nikad nisu bili. Kao orkestar, mi ćemo pokušati da uradimo što je do nas. Pokušaćemo da ovde dovedemo našeg violinistu Gordana Nikolića, on je veliko muzičko ime u Evropi. Ipak, bilo bi lepo da država bude ta koja će ostvariti muzičke kontakte – smatra srpsko-australijska čelistkinja.
Svirala čelo u potaji
– Prvo sam počela da sviram violinu i klavir, naravno pod uticajem roditelja. U to vreme mama je svirala zajedno sa čelistkinjom Ksenijom Janković. Tako da je violončelo kao instrument bio prisutan u mom životu. Iskreno, više mi se dopadao od violine. Naravno, odluka da se odlučim za čelo bila je veliki šok, posebno za tatu Dragutina – kaže Svetlana. |
