Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović nije mogla ni da nasluti da će dostići zvezdane visine i preživeti ozbiljne tragedije, dok je bezbrižno rasla u Žitorađi. Pevačicina majka Mira bila je učiteljica, a otac Slobodan ekonomista. Oni su joj, kaže, oduvek bili i ostali najveća podrška u životu.
– Kad sam se rodila i prvi put zaplakala, moj tata je rekao: “Rodila se pevačica!” Kao da je predvideo moju buduću karijeru! Posle 17 meseci na svet je došla Lidija i vremenom smo postale najbolje drugarice. To smo i danas! Ona je druga majka mojoj deci, a ja njenoj. Vrlo smo strogo vaspitavane, roditelji su nam postavljali granice i držali ih se. Sećam se da nam je jednog leta, kad se izlazilo tek u deset uveče, mama rekla: “Možete da izađete u devet, i kad pomislim da ste tamo, da ste već ovde. Ako vam se ne sviđa, meni je još bolje, ostanite kod kuće” – priča muzička zvezda i dodaje da je veoma slična ocu:
– Oboje smo veseli i pitomi ljudi! Volimo muziku. Kada sluša neku moju pesmu na radiju ili televiziji, kaže: “Jao, peva moja dalja rođaka iz Beograda.” To me uvek nasmeje.
Prvi javni nastup imala je u devetoj godini, a kada je sa 13 zapevala u jednom hotelu na Crnogorskom primorju, zapazio ju je harmonikaš Mirko Kodić. Pomogao joj je da 1988. godine snimi ploču, a sa hitom “Cvetak zanovetak” na festivalu Ilidža osvojila je nagradu publike i stručnog žirija.
– Otac je išao sa mnom na sve nastupe, pazio je da mi se ništa loše ne desi! Štitio me je od raznih menadžera, koji su samo gledali kako da se obogate na tuđ račun. Nije dozvoljavao da neko manipuliše mnome. Vozio me je na nastupe i vraćao kući. To je i za njega i za mene bilo naporno, ali sam mu zahvalna – priča Ceca, koja priznaje da joj majka i otac nikada nisu oprostili to što nema fakultetsku diplomu:
– Bila sam odličan đak i planirala sam da studiram psihologiju, ali me je život odveo na drugu stranu. Verovali ili ne, sav moj uspeh i ogromna karijera nikada nisu bili dovoljni mojim roditeljima. Nisu mi oprostili to što nisam nastavila da se školujem i završila fakultet.
Ceca je imala samo 20 godina kada je upoznala budućeg muža Željka Ražnatovića Arkana. Bio je 21 godinu stariji od nje, a gde god da su se pojavili izazivali su veliku pažnju. Ona otkriva da se zaljubila u Arkana čim je ugledala njegovu fotografiju u novinama.
– Sećam se da sam imala nastup u Nemačkoj i na benzinskoj pumpi kupila “Plejboj”. U časopisu sam ugledala čoveka svog života! Nisam razumela šta piše u intervjuu, samo sam zurila u njegovu fotografiju. Bio je to najmuževniji i najzgodniji muškarac kog sam ikada u životu videla. Pomislila sam: “To je dakle taj Arkan!” Poželela sam da budem njegova žena – priseća se Ceca i opisuje kako je izgledao njihov prvi susret oči u oči:
– Upoznao nas je Oliver Mandić na jednom događaju. Pošto je tada kružila izmišljena priča da me je Arkan ošišao, Željko mi je rekao: “Jesi li ti ta zvezda koju ja redovno šišam?” Bila sam istraumirana, uplašena. Ušeprtljala sam se! Nastavili smo da se viđamo, a ja sam ga prva poljubila! U Željka se nisam zaljubila zbog njegove moći, već u njega kao čoveka, u njegove ljudske kvalitete, karakterne osobine, fizički izgled… Mene interesuje neko ko će uspeti emotivno da me pokrene i da me usreći, a ne koliko je moćan i koliki mu je bankovni račun.
Zbog velike razlike u godinama, Ceca se plašila da roditeljima saopšti da su u vezi. Kada su se verili, shvatila je da je krajnje vreme da im prizna istinu.
– Rekla sam im da ću da se udam za Željka, a mama se obradovala: “Za Šašića? Divno. On je sjajan momak.” Tad sam kazala: “Kakav, bre, Šašić? Udajem se za Željka Ražnatovića Arkana!” Umalo da padnu u nesvest, iako su pre toga načuli nešto iz medija, ali su se nadali da će to brzo da me prođe. Onda se otac uozbiljio i zapretio mi: “Budeš li se udala za njega, odreći ću te se!” Znala sam da me samo plaši, pa sam odbrusila: “Možete svi da se poubijate, udaću se za njega jer ga obožavam.” Kad su ga upoznali, odmah su ga zavoleli.
Ceca i Arkan verili su se na Božić 1995. godine. Venčali su se mesec dana kasnije, a njihova svadba prozvana je “događajem veka”, koji su direktno prenosile televizije, a među njima i britanski BBC, kao i američki CNN.
– Oboje smo želeli decu. Imala sam samo 22 godine kad sam otkrila da imam problem da zatrudnim, pa sam otišla u bolnicu “Narodni front” na vantelesnu oplodnju. Moj pokojni suprug me je podržao i učestvovao sa mnom u kompletnom programu, iako je bilo evidentno da on nije imao problem, budući da je već imao sedmoro dece – priča Ceca, koja je 1996. rodila sina Veljka, a dve godine kasnije i ćerku Anastasiju.
Porodičnu idilu prekinula je ogromna tragedija! Folk zvezda je 15. januara 2000. godine ostala udovica sa dvoje male dece. Komandant Srpske dobrovoljačke garde, osnivač Stranke srpskog jedinstva i predsednik FK Obilić, iznenada je ubijen u hotelu “Interkontinental”.
– To je za mene najgori i najteži trenutak u životu. Trudila sam se da te traumatične slike potisnem, ali i danas su mi pred očima. Teško mi je da govorim o ubistvu oca moje dece. Željko je svakodnevno prisutan u našim životima, često pričamo o njemu. To je čovek koji je obeležio moj život. Žao mi je što ga Veljko i Anastasija ne pamte. Oni su bili bebe kada su ostali bez njega, Tasa je imala godinu i po dana, a Veljko tri. Pogađa ih kada pročitaju nešto ružno o njemu, ali to ne može da se spreči. Naučili su da žive sa neprijatnim situacijama. Mnogo im nedostaje, posebno u nekim važnim trenucima, kao što je bila Veljkova svadba i rođenje njegovog sina, koji je dobio ime po Arkanu – priča Svetlana.
