Nakon što su Srbi iz Njujorka prikupili i poslali oko 8.000 dolara za nabavku zvona već postavljenog na drveni zvonik obnovljenog manastira Svete Petke u Ceranjskoj Reci kod Leposavića, ocu Jovanu, jedinom monahu u ovoj svetinji, koji se tri godine Bogu molio uz svetlo petrolejke, nedavno je stigla i donacija od 700 evra od jedne porodice iz Beograda, čijih nekoliko članova živi u Nemačkoj, kojom je omogućeno da Sveta Petka, posebnim kablom povezanim sa jednom udaljenom lovačkom kućom, dobije struju.
– Hvala Bogu više nisam u mraku, pošto nije bilo novca za dovođenje "prave struje", jer bi to mnogo koštalo, morali smo da improvizujemo posebnim kablom koji smo sproveli kroz šumu, ali i nekoliko sijalica i jedna štek-dozna mnogo nam znače, zimi posebno – kaže otac Jovan, rodom iz Lazarevca, koji je za tri godine, uz pomoć malobrojnih vernika, obnovio ovu stolećima zapuštenu i u korov zaraslu srpsku svetinju sakrivenu u brdima podno planine Bajgore.
Najbliže srpsko selo udaljeno je nekoliko kilometara. Ipak, otac Jovan svakodnevno zvonom poziva vernike na molitvu.
– Bude i dana kada nisam sam i kada na bogosluženje dođe i puno mladih iz Ibarske Slatine, Sočanice, Vuče, Pridvorice, Leposavića i Zvečana – dodaje otac Jovan.
Naglašava da je najveći problem obnovljenog manastira – kanalizacija.
– Imamo u porti improvizovanu septičku jamu koja se izliva i pravi nam probleme, za izgradnju nove nemamo novca, inženjeri iz Leposavića su izračunali da nam je potrebno oko 2.000 evra. Za mene i manastir koji obnavljam ovo su velike pare, nadam se da će se javiti neki donator iz sveta koji će nam pomoći – priča ovaj uporni i hrabri monah i podseća da je planirana i izgradnja jedne prostorije u kojoj bi, kad su posete, mogao da primi vernike i napravi manju kuhinju.
– U konaku sa dve sobe, gde spavam i gde spremam hranu, nema mesta za pristojan boravak. Pogotovu ne za prihvat, posluženje i smeštaj vernika koji dolaze da me obiđu i da se zajedno u obnovljenoj crkvi pomolimo Bogu. Jedna veća prostorija koja bi, po projektu, koštala oko 7.000-8.000 evra, puno bi nam značila – ističe ovaj monah.
Jedno vreme otac Jovan je proveo u manastiru Svetog Jovana u obližnjoj Sočanici, gde je imao odlične uslove za boravak, život i molitve. Sam je predložio, a vladika Teodosije je uslišio njegovu želju da pođe u zabito selo Ceranjska Reka, okruženo albanskim selima, i da obnavlja zapušteni manastir Svete Petke. Izuzetnom upornošću i hrabrošću (nije se plašio albanskih paravojnih formacija koje su često "defilovale" putem pored manastira) uspeo je da u bespuću obnovi crkvu i da je svojim stalnim prisustvom i molitvama oživi.
– Ne mogu da grešim dušu, niko od Albanaca me ni mrko nije pogledao, ekstremisti nisu navraćali u manastir, a komšije čija se imanja graniče sa manastirskim često navrate da popijemo kafu i da se ispričamo, neki su čak nudili i pomoć. Najteže je zimi kad napadaju veliki snegovi i kada sam često odsečen od sveta. Vreme tada provodim uz molitve i knjige, a društvo mi prave samo pas Žuća i mačak Brka. Nadam se da ću dobiti bar još jednog monaha, a u budućnosti i da ću sagraditi veliki konak i formirati brojno manastirsko bratstvo – poručuje otac Jovan iz Ceranjske Reke.
|
"Graničar" u mantiji
Stiže i u Ulije
|
