Osvećenjem hrama Svetih apostola Petra i Pavla, ali i freskopisa na koji se čekalo punih 36 godina, u Smiljanu, rodnom selu Nikole Tesle, za 2. avgust je planiran veliki crkveno-narodni sabor na kome će svečanu arhijerejsku liturgiju služiti više vladika SPC na čelu sa episkopom gornjokarlovačkim Gerasimom.
Mada ovo neće biti prva crkva u kojoj je na zidu oslikan slavni naučnik, jerej Dragan Mihajlović, starešina hrama i ujedno jedini paroh SPC gospićko-smiljanski, objašnjava da će ove freske biti jedinstvene po tome što će na njima biti prikazani i krštenje Nikole Tesle i njegova porodica.
– Naš slavni Tesla se već nalazi na jednoj od fresaka u hercegovačkoj Gračanici, a nama je bila želja da ga prikažemo s porodicom jer je njegov otac Milutin bio starešina upravo hrama Svetih apostola Petra i Pavla. Crkva je izgrađena 1765, a dozvolu za gradnju je tadašnji vladika Danilo Jakšić dobio od Marije Terezije – priča ovaj sveštenik.
Sanirana oštećenja
Ova pravoslavna bogomolja do temelja je srušena 1941. godine kada je i najveći broj Srba ubijen ili zatvoren u kompleksu logora Jadovno-Gospić-Pag, u kazamatima koji su prethodili onom daleko poznatijem i smrtonosnijem logoru u Jasenovcu. Otuda je jedna od fresaka posvećena Jadovinski novomučenicima sa Svetim Savom (Trlajićem) Gornjokarlovačkim.
– Nažalost, kao i Sveti Petar Dabrobosanski i još 74 sveštenika SPC, i Sveti Sava Gornjokarlovački ubijen je u logoru Jadovno na Velebitu.
Crkva u Smiljanu obnovljena je tek 1986. godine, a oštećena je i tokom poslednjeg rata 1991. Sva ta oštećenja su sanirana pre šest godina, ali sve do prošle godine unutrašnjost hrama je bila bela i bez fresaka – navodi jerej Dragan Mihajlović.
Angažovanjem oca Dragana, ali i uz veliku pomoć verujućeg naroda, odlučeno je da ovaj hram dobije izgleda kakav i zaslužuje.
– Naš zemljak koji je želeo da ostane anoniman odlučio je da finansira ceo freskopis koji smo započeli prošle godine. Vlada Srbije je pomogla obnovu Parohijskog doma, a naš verni narod, koji je sada mahom po Srbiji i u dijaspori, pomogao je u skladu s mogućnostima u završetku ostalih radova.
Poslednji Srbin
Nažalost, danas je Srbe u Smiljanu nemoguće prebrojati čak i na prste jedne ruke.
– Pre nekoliko dana nam se upokojio jedan od poslednjih Srba ovog kraja. Ostalo je još nekoliko žena koje su udate za Hrvate, ali odavno ne dolaze u crkvu. U Smiljanu je još jedan Srbin, Jovo, i to je sve. Prema popisu od pre Drugog rata, u selu je bilo 1.000 pravoslavnih duša, a po završetku rata upisano ih je svega 112. Ništa bolja situacija nije ni u Gospiću gde su do poslednjeg rata Srbi činili polovinu stanovnika, a danas je tek osam srpskih kuća – priča jerej Dragan Mihajlović, koji je u ovoj parohiji od pre šest godina i prvi je pravoslavni sveštenik koji je od 1991. nastanjen u Gospiću i službuje u Smiljanu.
Ne zaboravljaju korene
Otac Dragan Mihajlović kaže da su Srbi iz Smiljana danas rasuti na sve četiri strane sveta, a da dolaze u zavičaj uglavnom leti.
– Zbog ograničenja izazvanih pandemijom kovida, poslednje dve godine ih je bilo malo u našem kraju, ali su zvali telefonom interesovali se. Očekujemo da će ih ove godine biti mnogo više. Raduje me da dolaze, da nisu zaboravili ni ko su, ni odakle su – ističe otac Dragan.
Tragična sudbina
Otac Dragan navodi i da se na jednoj od fresaka nalazi i sveštenomučenik Mateja Stijačić.
– Protojerej Mateja Stijačić bio je na čelu ove parohije na početku Drugog svetskog rata. Već sredinom aprila ustaše su ga uhapsile i odvele u Gospić gde su ga stravično mučili, skidali mu kožu s leđa, sipali so na žive rane, da bi ga ubili na Velebitu. Nekoliko meseci kasnije, njegov sin Slavko je otišao da traži oca u Gospić. I njega su uhapsili i ubili. Istovetnu sudbinu prethodno je, u Prvom svetskom ratu, doživeo Matejin otac Vidak Stijačić koga su Austrijanci 1916. uhapsili i zajedno sa još 70 Srba obesili u Trebinju – kaže otac Dragan.
“Križ” pored crkve
Na samo stotinak metara od obnovljene i oslikane pravoslavne svetinje, prošle nedelje je podignut “križ” visok pet metara koji su blagoslovili katolički sveštenici iz Gospića i okoline. U podnožju ovog “latinskog krsta” napisano je: “U spomen Nikoli Tesli/ genijalnom izdanku hrvatskoga duha/znanstveniku svega svijeta/koji je noć pretvorio u dan/te gradio budućnost čovječanstvu.”
– Krst je postavljen na privatnom posedu jednog Hrvata iz Gospića, a nalazi se preko puta zemljišta u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i Memorijalnog centra posvećenog našem naučniku. Dobio sam poziv da prisustvujem tom događaju, ali nisam otišao – kaže otac Dragan.
