Imanje manastira Svetog Save u Ilajnu, kod Balarata, u nedelju je bilo središte okupljanja srpske zajednice koja je došla da prisustvuje tradicionalnom Svetosavskom festivalu i proslavi manastirske slave – Svetog Save.
Ovu tradicionalnu manifestaciju koju organizuje brastvo manastira Svetog Save sa igumanom Teodorom, uz pomoć svih crkvenih opština iz Melburna i Džilonga, posetio je veliki broj članova naše zajednice koji su dolazili organizovano i autobusima, ali i članovi drugih pravoslavnih zajednica koji žive u okolini grada Balarat.
Svečana proslava manastirske slave započela je svetom arhijerejskom liturgijom koju je služio veći broj sveštenika, a predvodio ih je episkop Australijsko-novozelandski Siluan. Liturgiju je dodatno ulepšalo divno pevanje crkvenog hora “Stevan Mokranjac” iz Bransvika, a na samom kraju, pojanjem tropara najvećem srpskom svetitelju i prosvetitelju, počeo je svečani čin sečenja slavskog kolača. Domaćin slave bio je iguman Teodor sa bratstvom manastira.
Ne može bez pršute
Kao i svake godine, manastirsko veselje privuklo je veliki broj posetilaca koji su stizali i dan-dva ranije kako bi što više vremena proveli u našem manastiru i prelepom prirodnom ambijentu. Za razliku od prethodnih, ove godine vreme je bilo idealno za dolazak u Ilajn, a najviše su uživala deca i mladi za koje je bilo dosta zabavnih sadržaja.
Pored lubenica i svežeg voća u izobilju, naši zemljaci su se okupljali ispred štanda Zorana Šušaka, koji je izložio domaće suhomesnate proizvode i, naravno, čvarke.
Posebno se tražila dalmatinska pršuta koju on sprema po receptu iz starog kraja.
– Teško je pripremiti suhomesnate proizvode. Pršute koje danas prodajemo stavili smo da se suše joss u maju prošle godine. Sve što pripremamo je isključivo bez ikakvih konzervansa i hemikalija. Od malena u rodnom Benkovcu počeo sam da se učim kako se spremaju naši specijalteti. Kod nas u Dalmaciji bez pršute nije mogao neko da se ugosti u kucć. Sada i u Davtonu imam svoju prodavnicu i pripremam ne samo za naše ljude, dolaze i Rumuni, Bugari, Australijanci… – rekao nam je Zoran Šušak.
Porodična atmosfera
Bratstvo manastira i organizacioni odbor iz drugih crkvenih opština potrudio se da sve goste domaćinski dočeka.
Zaklonjeni od sunca, u dubokom hrastovom hladu, posetici na manastirskom imanju uživali su u porodičnom ručku, mnogi od njih su od svojih kuća donosili hranu i osveženje. Sa svih strana širio se miris roštilja, a pripremala se i hrana za one koji su želeli da je kupe na licu mesta.
– Ove godine nas je zaista poslužilo vreme, mada je za nas starije moglo koji stepen da bude i toplije. Poneli smo od kuće dosta hrane, naravno i dosta pića. Popodne planiramo da porodično ručamo – rekao nam je Žarko Grmuša, koji je na manastirsko imanje došao sa porodicom i prijateljima.
Ispod jednog starog hrasta zatekli smo i grupu srpskih penzionera koji su na imanje došli organizovani sa Srpskim socijanim servisom iz Sent Albansa i Dandenonga. Grupa Srba rodom iz Paraćina, koji sada žive u Džilongu, počastila nas je domaćim kolačima dok su pripremali roštilj. U doručku u prirodi su uživali i Nikola i Ilinka Pavasović koji su se tako, kažu nam, podsetili doba kad su kao mladi redovno odlazili na piknike i porodične izlete.
Uživanje uz Peđu i kolo
U muzičkom delu programa goste je na otvorenom zabavljao pevač Peđa Kajtaz.
Naravno, neizostavan deo zabave, bilo je srpsko kolo koje se igralo do kasnih večernjih časova
Dežurali vatrogasci
Lokalna vatrogasna jedinica brinula se o bezbednosti posetilaca koji, ni ovog puta, nisu zaboravili da im daju novčane priloge kao pomoć za njihovu nesebičnu borbu protiv šumskih požara koji su ranije ovog meseca buktali i u Viktoriji.
Narod čuva manastir
Paraćinka Slavica Peurača sa grupom žena iz Džilonga redovno pomaže organizaciju manastirske slave, pa tamo odlaze nedelju-dve dana ranije kako bi se imanje spremilo za ovu veliku proslavu.
– Potreban je veliki trud i rad da bi se ovakav festival pripremio. Došli su ljudi iz Grinzboroa, Kizboroa, Rokbenka, treba dosta raditi da se spremi imanje kako bi dočekalo veliki broj ljudi. Hvala Bogu, ima dobrih ljudi koji pomognu. Bez ove posete naš srpski manastir ne bi mogao da opstane, zaista je skupo održavanje, ima mnogo računa koji moraju da se plate, ali uz pomoć našeg naroda uspevamo da održavamo manastir – rekla nam je Slavica Peurača.
