Iako su nemački elektronski mediji u nedelju ujutro masovno izveštavali o teškom stanju u Engleskoj i brzom širenju omikron soja korona virusa u Severnoj Rajni Vestfaliji, Srbi u Hanoveru masovno su došli u hram da u čast čudotvorca Nikolaja i vernosti svojoj tradiciji, osveštaju slavske kolače. Osveštavanje je u stvari počelo na večernjoj službi u subotu, a nastavljeno na Nikoljdan ujutro dva sata pre i sat vremena posle liturgije. Zbog izbegavanja istovremeno velikog broja vernika u hramu, sveštenik Aleksandar Perković, koji takođe slavi Svetog Nikolu, slavska znamenja je osveštavao po smenama i grupama. Liturgiju je sa sveštenikom služio i đakon Slavko Bosančić.
Ako govorimo o masovnom dolasku u hram onda na prvom mestu moramo da istaknemo porodicu Džamić, poreklom iz Aleksandrovca Župskog, koja je među svečarima bila najbrojnija. Baka Mariola u hram je dovela sina Aleksandra, snajku Jelenu i šestoro unučadi.
Iako otac Aleksandar kaže da smo pred Bogom svi jednaki ipak moramo da kažemo da je najpoznatiji među vernicima bio legendarni vaterpolista Predrag Jokić trener hanoverskog Vaspa 98, koji je u hram došao sa suprugom Aleksandrom, čija je slava Nikoljdan.
Među vernicima svečarima koji su došli bio je i kod hanoverskih parohijana poznati građevinac Rade Božović koji sa svojom firmom često pomaže održavanje hrama, a poznat je i kao organizator grupe crnogorskih pravoslavaca koji su iz Hanovera putovali na litije u Crnu Goru.
Kad je reč o načinu slavljenja i o broju gostiju s obzirom na koronu sagovornici “Vesti” ističu da se uglavnom pridržavaju preporuka i propisa, ali da nekako nedostaju stabilni državni stavovi, jer im sudovi neke odluke već sledećeg dana poništavaju, čime se građani dovode u nedoumicu.
Kragujevčanin Zoran Maksović koji je u hram došao sa sinovima Lukom i Matejom kaže da i pored korone mora sinove da nauči kako se slavi. On naglašava da će na tom “praktičnom naukovanju” imati i ograničen broj gostiju, jer to zahteva vekovni program koji on zbog očuvanja originalnosti, ne želi da menja.
Stevo Jandrić iz Šipova, Voja Kačarević iz Pčinje i Banjalučanin Ljubo Blagojević kažu da ne žele ničije zdravlje da rizikuju i da će ove godine Nikoljdan slaviti samo sa članovima porodice, a posni ručak s obzirom na božićni post, nešto je što se podrazumeva.
– Mi smo Nikoljdan uvek slavili, čak i onda kad su nas vlasti posle Drugog svetskog rata pritiskale zbog vojvode Pavla Đurišića, a tako će i ostati. Nikoljdan se uvek slavio i slaviće se onako kako su to činili naši dedovi i pradedovi. Slava je događaj na kojem se gosti ne broje i za Nikoljdan u moju kuću ko god dođe dobro je došao – kaže Rade Božović koji je čvrsto ostao veran izvornim slavskim pravilima koja je naučio od svog, pre dvanaest godina upokojenog oca Milosava iz Berana u Crnoj Gori.
Sve dao sirotinji
Sveti Nikola je bio spasitelj ne samo moreplovaca već svih ljudi koji su upadali u nedaće. Davao je sirotinji, a na kraju joj je poklonio celo svoje imanje. Od njegove dobrote nastala je i tradicija Deda Mraza koji deli poklone. Sveti Nikola kao čovek bio je milostiv, a kao episkop veoma oštrouman. Sveti Nikola je ispunio svoju obavezu i prema čoveku i prema Bogu – rekao je između ostalog prota Perković.
Vaterpolo legenda
Predrag Jokić legendarni vaterpolista, nosilac brojnih evropskih, svetskih i olimpijskih odličja sa reprezentacijama Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i potom Crne Gore u Hanoveru živi od 2014. Pet godina u Vaspu 98 je proveo kao igrač, a od pre tri godine trener je prve ekipe. Prošle godine pod njegovim rukovodstvom Vasp 98 je od Špandaua Berlin preuzeo titulu šampiona Nemačke, a u svoje uspehe ovaj bivši igrač Partizana nedavno je upisao i pobedu nad Crvenom zvezdom u Beogradu.
Jokić često dolazi u srpski hram, gde je drag gost, a za pobedu nad Crvenom zvezdom kaže: “Utakmica je trebalo da se odigra u Hanoveru, ali smo mi morali da putujemo u Beograd, jer Zvezdini igrači nisu bili vakcinisani vakcinom koju priznaje EU.”
“Vesti” nam pomogle
– Nismo mi na litije u Crnu Goru išli iz političkih razloga, već smo išli da spasavamo svetinje. I vratili smo se radosni jer nije bilo uzalud, a srca su nam i danas puna. “Vesti” su nas pratile i u polasku i u povratku što nam je puno pomoglo, naročito pri organizovanju odlaska – sa zahvalnošću priča Rade Božović.
