BEČ, BEOGRAD – Pošto je pobrala mnoštvo nagrada, delo jednog od najvećih srpskih slikara koje slavi veliki preokret u germanskoj istoriji neobjašnjivo je nestala pre oko 100 godina. Još uvek nije pronađena, a da li će se pojaviti, zavisi i od spremnosti Srbije i Austrije da joj uđu u trag.
x Bila je jesen, 9. godine nove ere u Teutoburškoj šumi. Zemlja se tresla od rimskih legija. One su o ovom terenu znale samo od Germana koji su pristali da im služe. Jedan od njih bio je i Arminije, bivši talac u Rimu, kasnije obučen u vojnim veštinama, i savetnik zapovednika Kvintilija Vara, koji je krenuo da smiri pobunjena plemena i odvrati od ustanka protiv Imperije. Iznenada, iz šumskog mraka izronila je horda razularenih germanskih ratnika… Masakrirano je između petnaest i dvadeset hiljada rimskih legionara, a Var i njegovi oficiri su izvršili samoubistvo. Germani, predvođeni Arminijem, odbranili su desnu obalu Rajne. "Kvintilije Vare, vrati mi moje legije", vapio je imperator Oktavijan Avgust. Pobijene legije nikada nisu obnovljene.
x Priča o bici u Teutoburškoj šumi tokom 19. veka služila je kao dokaz šta ovaj narod može da uradi kada je ujedinjen. Zato je srpski slikar Paja Jovanović dobio narudžbinu iz Beča da 1890, na godišnjicu ovog boja, uradi prigodnu sliku. Naš proslavljeni umetnik je maestralno izvršio zadatak. Slika je bila ogromna, oko 20 kvm, a Paja se poslužio mnogim istorijskim izvorima ne bi li što vernije prikazao događaj. Slušao je čak i Vagnerov Prsten Nibelunga. Godine 1899. godine za ovo grandiozno delo dobio je prestižnu Rajhlovu nagradu i značajan novčani iznos. Slika je odmah postala obavezna ilustracija u istorijskim udžbenicima i stručnoj literaturi. Naučnik Milutin Milanković je za nju rekao da je među najimpresivnijnim koje je video tokom svog boravka u Austriji.
Usledilo je putovanje slike diljem sveta, pa je Jovanović dobio i mnoge druge nagrade, poput one u Parizu 1902, Sent Luisu 1904, Salcburgu 1909 i Santjago de Čileu 1910. godine.
x Međutim, 1910. godine Pajinoj slici Bitka u Teutoburškoj šumi neobjašnjivo se gubi svaki trag. Sam slikar u svojim memoarima pominje da je Nacionalni muzej u Santjago de Čileu 1911. godine kupio njegovu sliku Varvari za koju se jedno vreme verovalo da bi mogla biti ova o kojoj pričamo, ali je nakon nedavnih provera ustanovljeno da ove slike nema u njihovoj zbirci. Srećom, postoje dve manje skice u ulju, i heliogravura koja se čuva u Muzeju grada Beograda.
x U svetlu naših sve boljih odnosa sa Nemačkom i Austrijom možda bi otkriće ove slike poslužilo kao simbolični most između naših naroda. Tačno sto godina nakon što su nas ta dva naroda napala sa ciljem pokoravanja, sada je red da mi njih pokorimo. Umetnošću.
