Zabeležili smo šta naši sugrađani u Brizbejnu, Melburnu i Sidneju kažu u danima oproštaja od patrijarha. Svi oni govore o ličnosti koja je ostavila trajan pečat i mudrošću obeležila jedno teško vreme. U isto vreme, mnogi ističu izuzetnu odgovornost koja stoji sada pred njegovim naslednikom.
Nikola Grčić (Sidnej): "Izgubili smo prvoga čoveka među Srbima. Teško će ga neko zameniti. Otišao je u slavu, među srpske heroje, tamo će naći sve Srbe koji su istim putem išli kao i on. I koji su za srpstvo sve davali."
Jandro Janković (Brizbejn): "Ostali smo bez jednog od najvećih srpskih domaćina koji je održavao naš narod i donosio mir i ljubav među Srbima. Daj bože da skoro budemo imali nekog takvog."
Slavica Polovina (Melburn): "Sa velikim ushićenjem sam doživljavala našeg patrijarha. Imala sam priliku da se čak tri puta susretnem sa njim kao sekretar Kola srpskih sestara u Beogradu. Zaista, on je bio "svetac koji hoda", prosto je isijavao iz sebe jednu takvu blagodatnu energiju, divnu toplinu, ljubav, smirenost. U njegovom prisustvu osećali ste se kao da ste negde
između neba i zemlje. Ono što je nas srpski narod vezalo uz njega bila je njegova jednostavnost, njegov monaški način života. Kada je počeo da stoluje na tronu Svetog Save i preselio se u Patrijaršiju, to je onda bilo jako neobično. Pošto sam bila u Sabornoj crkvi, susretala sam sveštenike koji su bili zbunjeni. Bio je prvi patrijarh koji je sam sebi šio dugmad, pripremao sebi hranu… Taj njegov monaški način života i hrišćanska blagorodnost bilo je nešto predivno. Vest o njegovoj smrti me je potresla, iako znam da je on sada u Hristu. Mislim da je on bio poslednji izdanak, u mnogo generacija, jednog takvog duhovnog i umnog savršenstva i jednostavnosti."
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 21. 11.)
