Svetozar Andrić u estradnom svetu poznatiji je kao Sveta Allegro. Ovaj nadimak datira još iz perioda devedesetih godina, kad je osnovao “Allegro bend” i kasnije nizao velike uspehe na estradnom nebu, kroz pesme “Živim za to”, “Izdao si me”, “Isti taj stari osećaj”, “Pesma o nama” kao i brojni drugi zapaženi hitovi po kojima je “Allegro bend” prepoznatljiv i danas. Već deceniju, tačnije od 2012. godine, ovaj kantautor, interpretator i instrumentalista svoju karijeru nastavlja sa Harisom Džinovićem sa kojim do dana današnjeg nastupa širom bivše Jugoslavije i po inostranstvu.
Prve diskografke korake napravio je još 2004. sa pesmom “Oproštaj”, koja je “Allegro bend “ odvela na Sunčane skale i to vreme prestižan festival. Ređali su se festivali… Pesma “O nama…” svetlost dana ugledala je na Budvanskom festivalu, a zatim numera “Kasno je” i odlazak na prvi radijski festival “Feras Radio S”. Nizali su se i albumi ovog popularnog benda, a 2010. godine započet je i solo projekat sa pesmom “To nije ljubav”… Pre dve godine, odnosno 2020. izdaje za Grand produkciju pesme “Ambis”, “Nije do mene”, “Pergament” i “Čaša po čaša”…Tu je i “cover” tj. obrada čuvene pesme “Da sam kralj” Džeja Ramadanovskog. Nakon toga, usledila je kratka pauza, a sad je tu veliki povratak ovog izvođača sa pesmom “K’o na Marakani” koja je kruna saradnje sa grčkim kantautorom Giorgosom Papatanasiom. Pesma već na početku preti da će nesumnjivo postati “svetski” hit.
Na sceni ste više od dve decenije. Život Vas je odveo i u estradni svet. U kom trenutku ste znali da će muzika biti Vaš poziv?
-Da, više od dve decenije sam tu, a prve korake sam napravio još 1995. kad sam počeo da nastupam sa rođenim bratom.Tad smo obojica svirali gitaru, ali i pevali. Od tog trenutka, muzika je nezaobilazni deo moje ličnosti i nešto što me ispunjava. Zahvaljujući njoj postajem najbolja verzija sebe u svakom smislu.
Šta najviše volite da pevate za svoju dušu, a šta za publiku?
-S obzirom na to da muziku volim u svim oblicima, ne biram previše šta cu da pevam ili slušam. Jednostavno, pevam sve. Ali, ono u čemu nekako specijalno uživam, jesu “pesme za dušu” da ih tako nazovem, bilo da su narodne ili zabavne. Izuzetno me pogađaju Harisove balade, ali isto tako i Oliver Dragojević uvek, Toni Cetinski u svakoj prilici, ali i Šaban Šaulić i Ljuba Aličić, kao i kompletan opus pesama čuvenog kantautora Dragana Aleksandrića. Ako bih sve pomenuo, potrajalo bi prilično…
Po čemu pamtite nastupe?
-Nastupa je bilo beskrajno mnogo. Od onih manjih, preko zaista velikih. Manje pamtim po tom nekom “merakanju” kad ostane nas desetak na kraju za stolom, gde se popije čašica više, a veće nastupe pamtim po toj neverovatnoj razmeni pozitivne energije sa publikom.
Šta pamtite kao najznačajniji događaj u karijeri?
– Bilo je bezbroj događaja vrednih pomena u mojoj karijeri. Tu su svakako posebno mesto zauzimaju moji estradni počeci, ti prvi nastupi na velikim scenama sa renomiranim umetnicima. Nezaboravni su i ti trenuci, kad u publici čujete bar refren vaše pesme, koji horski odzvanja scenom. To je neprocenjivo, isto kao i koncerti koji broje i preko stotinu hiljada ljudi. Svi oni vole da vas slušaju, baš zbog vas s utu, jer su prepoznali kvalitet vašeg rada pa i vas same kao izvođače.
Sudeći po komentarima i broju pregleda, nova pesma “K’o na Marakani” već u najavi miriše na novi hit. Otkud ideja baš za ovaj žanr?
– Ideja je nastala nakon mog susreta sa Giorgiosom. Oduševio sam se njegovim radom, kako tekstopisca, tako i kompozitora, ali i tim neposrednim pristupom. Neverovatno jednostavno, pesma mi je legla na prvo slušanje. Tekst je nastao iz mog pera bukvalno za desetak minuta i to je bio pokazatelj da tu ima nešto dobro već u startu.
Nedavno je završen i spot. Neka anegdota?
– Spot je takođe nastao spontano, baš kao i ideja, a sve to na relaciji od Beograda do Atine. Naime, put do moje “Marakane” vodio je do Atine, baš u trenutku kad je mojoj supruzi bio termin za porođaj. Njen glas je bio presudan, jer me bukvalno naterala da krenem u Atinu po ovaj hit. Dok sam se vratio i snimio spot, već sam postao otac jednog plavookog dečaka. Spot je snimljen u “Nacionalnoj klasi”, a u jednom trenutku stradao je zvučnik sa matricom, ja ostajem bez glasa, derem se iz petnih žila, ali dobih gromoglasan aplauz.
Najzahtevnija pesma za izvođenje?
-Svaka pesma mora da se iznese na pravi način, a to zahteva da daš sve od sebe, kako bi publici preneo emociju i da svaku notu oživiš i udahneš joj dušu. Jedino ta čista i duboka emocija te izdvaja kao pevača. To je ključ uspeha na sceni… Ta posebna povezanost izvođača i onih koji te bodre s druge strane scene, a bez te podrške, sve je uzalud. Reakcija publike je tu presudna…
Biti svestan svog glasa, a i vešto snalaženje na sceni, izrodili su i ovu pesma. Da li je ovo Vaš veliki povratak na scenu?
– Da, ovo je definitivno veliki povratak, iako scenu nisam zaboravio i kad sam se bazirao na neke druge stvari u životu. Muzika je moj veliki pokretač, sigurna luka i oaza mira i uvek mi je bila sastavni i izuzetno važan deo života. Tu sam nekako kompletno “svoj na svome”. Bina je definitivno moj teren. Iza mog imena stoji ogroman broj nastupa, kako solo, tako i sa “Allegrom” I naravno sa Harisom Džinovićem. Vetar u leđa i dodatno samopouzdanje da je to što radim vredno truda i ima neverovatnu podršku i ovacije publike, svakako su i brojne pesme, koje sam kao autor napravio.
Poruka čitaocima za kraj ovog intervjua.
-Pesma je tu, a i spot pa sami procenite. Vredi poslušati i pogledati pažljivo…
Citirao bih čuvenog pisca Hansa Kristijana Andersena koji je kratko i jasno rekao: “Tamo gde reči zakažu, muzika govori”. Ona je nekako najsnažniji oblik magije…
