Uz nju se smeje, plače, veseli, tuguje, jede i neretko započinje dan. Nezaobilazni je gost svakog srpskog slavlja ili svadbe, pravljena u kazanima starih majstora, rakija je piće kojim se u Srbiji nazdravlja.
U otadžbini se godišnje proizvede 50 miliona litara rakije, a svega desetina od toga se izveze, podaci su iz Grupacije proizvođača rakije. Visokokvalitetna rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća i prava je šteta da izvoz nije veći.
Spas u udruživanju
Rakija visokog kvaliteta, koja u otadžbini košta 13 evra po litru, u Kanadi ili Kini može da se proda i do tri puta skuplje, ali nažalost nema dovoljno ljute da se konkuriše na svetskom tržištu. Ipak, novoformirani Savez proizvođača rakije daje nadu da će se stvari ići nabolje jer kako je izjavio Ivan Urošević, iz Grupacije proizvođača rakije samo udruženi proizvođači mogu efikasno i brzo da odgovore na izazove tržišta.
Dodatni problem je da proizvođače rakije muči sivo tržište jer ogroman broj flaša se na tržištu prodaje bez poreza i akciza.
Jedna od ideja Udruženja je i da se više ulaže u degustacione sale jer je to, kažu, izvoz na kućnom pragu. Takođe veći broj zemalja ima pravo na šljivovicu kao brend.
– Čak sedam zemalja ima pravo da prodaje piće pod imenom šljivovica, a to su Češka, Slovačka, Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Austrija i Italija. To je velika šteta za Srbiju jer sam ubeđen da je naša šljivovica najbolja – kaže za “Vesti” Ninoslav Nikićević, stručnjak za šljivovicu.
Rakija je neraskidivo vezana za srpsku kulturu i istoriju, a smatra se da su prve srpske rakije pravljene od vinske komine. Ljuta je od tada uvek pratila srpski narod, i u dobrim i u zlim vremenima. Prilikom povlačenja stanovništva pod naletom osvajačkih vojski, rakiju je bilo najlakše transportovati, nije bila zahtevna za proizvodnju i čuvanje u vremenima nemaštine.
Do značajnijeg pomaka u usavršavanju aparature, dolazi krajem 19. veka, kada domaći proizvođači počinju da preuzimaju inovacije iz Austrougarske i posebno Francuske, koja je već bila nadaleko poznata po svojim kazanima šarantskog tipa.
Šansa rusko tržište
Nakon Drugog svetskog rata, dolazi do modernizacije, pa seoska domaćinstva i novoosnovani kombinati, nabavljaju aparaturu po standardima potrebnim za dobivanje kvalitetnih voćnih rakija. Rakija u Srbiji ima kultni status, na pomen same reči ovog pića, svaki Srbin ima impulsivnu želju da se pokaže kao ekspert.
Pored Kine, najveći potencijal za izvoz pruža ogromno rusko tržište. Naime, poznato je da Rusi odavno ne piju samo votku. Trgovci kažu da će oni rado umesto francuskog konjaka i holandskog piva kupovati srpsku rakiju. Znaju da se ona dobija fermentacijom stoprocentnog voća (šljive, kruške, kajsije, maline), koje su za njih sinonim za luksuz. Ipak, naši proizvođači trenutno nisu spremni da odgovore na zahtevno rusko tržište kad je reč o količini, dok kada je u pitanju kvalitet Srbija itekako ima čime da se pohvali.
Prema zvaničnim podacima resornog ministarstva, 2017. godine je izvezeno oko 1,7 miliona litara voćnih rakija, iako su mogućnosti naše zemlje 30 puta veće. Industrijska proizvodnja je znatno smanjena, ali ohrabruje podatak da je sve više zanatskih, porodičnih destilerija. Uprkos sankcijama Zapada koje su oborile vrednost rublje, a cene uvoznih proizvoda udvostručile, gotovo sve svetske ekonomije se bore za mesto na policama Evroazijske unije.
Procena je da se iz Srbije u izvoz plasira oko 2,5 miliona litara voćnih rakija, što u državnu kasu donese oko 15 miliona dolara. Valja napomenuti da trećina tog izvoza završi u Crnoj Gori.
Najbolje sorte
Čačanska lepotica, čačanska rana, požegača i crvena ranka najčešće su sorte šljive od kojih se u Srbiji pravi čuvena šljivovica. Sve zavisi od ukusa, ali najkvalitetnija i najtraženija šljivovica dobija se od požegače i crvene ranke. Ona se služi na slavljima, u kafanama i restoranima, a neretko je koriste i kao “preparat” za dobar imunitet.
Malo, ali kvalitetno
Kad bismo pića rangirali kao na vojnoj vežbi, onda bi pivo bilo bojni brod, vino krstarica, a jaka pića poput prepečenice bila bi nosač aviona. Dakle, s nosačem oprezno, piti, ali malo, kaže profesor Nikićević i dodaje:
– Ukoliko umereno pijete kvalitetnu kapljicu, to nije loše. Pijte malo i kvaliteno i uživajte pametno.
Najskuplja od 85 evra
Najskuplja rakija u Srbiji košta oko 10.000 dinara (oko 85 evra) po litru – sadrži 12 vrsta destilata, bure u kojem je stajala je hrastovo, a stara je najmanje 10 godina.
