Savremeni paradoks oko religijske situacije u Evropi jeste u tome što je teško ne složiti se sa stavom da je evropska istorija tesno povezana sa religijom i crkvom odnosno sa hrišćanstvom, tradicijom i praznicima među kojima je Božić svakako jedan od najznačajnijih, kaže za “Vesti” sociolog religije dr Mirko Blagojević. Istorijski posmatrano, ukazuje, na Starom kontinentu države nisu imale uvek isti odnos prema hrišćanskoj religiji. Iako je posvedočeno Evropa necrkvena, kaže naš sagovornik, ipak u kolektivnoj svesti ljudi još žive tragovi hrišćanske prošlosti, pa tako ova preporuka Evropske komisije kao da targetira tu poslednju tradiciju i istoriju Evrope.
– Ako iz kolektivnog podsećanja dobrano čili obredna dimenzija hrišćanstva ostaje još da polako počne da čili i iz identitetske i dimenzije religijske svesti – što jeste dugotrajan ali siguran put nestajanja hrišćanstva – uveren je naš sagovornik.
Dr Blagojević smatra da se Evropa suočava s ozbiljnim pitanjem svog identiteta.
– Proces privatizacije religije u Evropi, kao naličje globalnog procesa sekularizacije mrvi tradicionalne, kolektivističke vrednosti i dekonstruiše ih. Nova društvena situacija povezana sa navalom migranata sa Bliskog istoka poslednjih godina utiče i na promene u konfesionalnom sastavu pojedinih zemalja.
Tu se, ističe naš sagovornik, javljaju kulturološki i politički izazovi koji do skoro nisu postojali. Promovišući multikulturalnost, ne bez otpora pojedinih grupa stanovništva i zemalja, Evropa dovodi do samog kraja posledice sekularizacije ne samo u obrednoj nego i u identitetskoj dimenziji.
– Opet se javlja neočekivani paradoks: promovišući multikulturalnost i praveći ustupke u korist njene uspešnosti, javne politike čine rigidan pokušaj brisanja ili umanjivanja značaja pre svega hrišćanske tradicije većine u evropskim društvima.
O tome da li se eventualnim izostavljanjem odrednice “božićni” podilazi migrantima, naš sagovornik smatra da situacija nije baš jednostavna.
– To može biti politički odgovor na migrantsku krizu za koju Evropa, istorijski, nimalo nije nevina. Međutim, kriza nije samo politička. Globalizacija i rast migracija u svetu i Evropi te nastanjivanja migranata na prostore rastućih ekonomija gde ih dotad nije bilo rezultatira nicanjem dijasporskih opština koje se najčešće zasnivaju na religijsko-etničkoj osnovi. Ovakva situacija rađa napetosti i konflikte koji ranije nisu postojali – ističe ovaj sociolog.
Objašnjava da muslimanske enklave u Evropi predstavljaju drugačiju, spoljašnju kulturno-religijsku veliku tradiciju koja se doživljava kao tuđa. Odatle ozbiljan problem u nalaženju načina za mogućnost mirnog sapostojanja različitih regijskih tradicija ali i veliki izazov za državu koja treba da reguliše međusobne odnose ovih tradicija što tu državu izlaže opasti da napusti tradicionalno liberalni pristup odvojenosti države od religije.
Bumerang efekat
– Potiskivanje verskih praznika izazvalo je bumerang efekat krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka propašću socijalizma kao političkog sistema i pogleda na svet i u konfliktim dešavanjima razgradnje socijalističke Jugoslavije. Nakon pomenutih konflikata došlo je do stabilizacije religijske situacije (u Srbiji) i danas ovi verski praznici imaju afirmativni karakter i javni značaj – ukazuje dr Blagojević.
Dva sveta različita
Blagojević navodi reči britanske sociološkinje Grejs Dejvi, koja je skovala čuvenu sintagmu “verovanja bez pripadanja”, pre svega imajući na umu situaciju u Velikoj Britaniji. U protestanskim zemljama Evrope proces sekularizacije je najizraženiji u odnosu na druge konfesionalne prostore Evrope ali se to nikako ne može reći za protestantske Sjedinjene Države sa vrlo brojnim i aktivnim crkvama i visokim stepenom religijskog verovanja. Ovde kao da ne važi teza o modernizaciji i posledičnoj sekularizaciji društva.
