Pritisak desnice je ogroman, živeće Božić Bata još mnogo godina, kaže za “Vesti” dr Slobodan Cvejić odgovarajući na pitanje zašto je dokument Evropske komisije sa preporukom da se umesto reč Božić koristi reč praznici hitno povučen na doradu. Smatra da je to pokušaj obnove ideje multikulturalizma.
– Helen Dali, koja je iznela ovaj predlog internog pravilnika, obrazložila je da je želela da “ilustruje raznovrsnost evropske kulture i prikaže inkluzivnu prirodu Evropske komisije”. Drugim rečima, pokušala je da kroz politički korektan službeni jezik inicira obnovu ideje multikulturalizma koja se poslednjih godina u Evropi povlači pred najezdom desnih ideologija – kaže dr Cvejić.
Naš sagovornik veruje da ovakva ideja ne proditiče iz čistog idealizma, nego da je u svojoj osnovi duboko pragmatična.
– Evropa sve više stari, a njeni “tradicionalni” građani su sve više obrazovani. Evropi, uključujući i zemlje koje nisu članice EU, sve više treba manje i srednje kvalifikovana radne snage. Pošto i druge evropske nacije stare ova radna snaga nema odakle da dođe nego iz Azije i Afrike, dakle iz kultura zasnovanih na drugačijim osnovama od evropske – navodi ovaj sociolog.
To, prema njegovim rečima uključuje i drugačije religijsko opredeljenje.
– Ako evropske zemlje ne žele da se na tim kulturnim razlikama razvijaju tenzije i sukobi one moraju da menjaju sopstveni kulturni obrazac i da, makar na simboličkoj ravni, stvore prostor i osećaj za sve svoje stanovnike da pripadaju istoj zajednici – uveren je dr Cvejić.
Na pitanje da li Evropa u želji da bude politički korektna stvara jednu vrstu rigidne uniformisanosti, naš sagovornik kaže da nije siguran da je to prava reč, ali kako ističe problem postoji.
– Predloženi pojam “dani praznika” bi trebalo da bude univerzalni surogat za Božić, Ramazanski Bajram, Jom kipur i druge verske praznike. Glavni problem je što afirmacija neutralnog, birokratskog pojma potiskuje važan deo identiteta mnogih građana u privatnu sferu, čime podstiče zajednice da se homogenizuju oko ovih crta identiteta. Time dolazimo do stare priče: pravo rešenje za zajednički život različitih kultura je interkulturalizam, a ne multikulturalizam. Bilo bi bolje da mnogo građana poznaje najvažnije praznike drugih kultura nego da svi nauče da koriste neutralan pojam – ističe naš sagovornik.
Ako bi se afirmisao interkulturalizam, smatra dr Cvejić, Božić bi bio samo još jedan od verskih praznika.
– U Evropi bi, uistinu, to bio praznik većine građana i to bi bilo vidljivo na mnogo mesta: u javnom prostoru, u medijima, ali to ne bi trebalo da bude problem ako i manjine imaju pirliku da obeležavaju svoje praznike. U krajnjoj liniji, sve više “zapadnjaka”, ljudi iz hrišćanske kulture živi u zemljama gde su islam, konfučijanizam ili budizam dominantne religije i adaptiraju se na drugačije zvanične praznike – kaže naš sagovornik.
Ateisti slave Novu godinu
Dr Slobodan Cvejić navodi da su Božić, kao i Uskrs bili skrajnuti u vreme komunizma kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u celom istočnom bloku.
– Mnoge porodice, pre svega u seoskim naseljima, privatno su obeležavale dva najveća hrišćanska praznika, ali u javnom diskursu Nova godina je preuzela ulogu glavnog zvaničnog praznika. Za mnoge građane ovih zemalja, pogotovo ateiste, to je i danas tako – kazuje dr Cvejić.
Teško je danas reći koliko je porast religioznosti u post-socijalističkim zemljama rezultat bumeranga, a koliko religijsko-političke propagande i “štimovanja” istorije.
– Da je privatna religijska praksa intenzivnije negovana tokom socijalizma, mogao bih da poverujem da je taj “okidač” stajao napet u ljudima i da je sa padom Berlinskog zida samo “opalio”. Ali, mislim da je uloga religijsko-političke propagande veća i da je obnova religioznosti došla sa novim generacijama koje nisu prošle iskustvo socijalizma- navodi naš sagovornik.
Da se izbegne konflikt
Na pitanje da li se preporukama Evropske komisije, na neki način podilazi migrantima, dr Cvejić kaže da nema takav utisak. Smatra da se radi o pokušaju da se izgradi funkcionalna zajednica i smanje šanse za konflikt u budućnosti.