Najradosniji hrišćanski praznik poslednjih dana je u žiži javnosti i to ne zbog toga što ga katolici i protestanti proslavljaju u subotu, 25. decembra, nego zbog pokušaja zabrane pominjanja reči Božić. Naime, preporuka građanima Evropske unije bila je da mogu da ga slave, ali ne i da ga pominju. Sugerisano im je da umesto “Srećan Božić”, jedni drugima čestitaju praznik, bar zvanično kad je reč o pisanom obliku. U priručniku Evropske komisije savetovalo se da se koristi izraz “praznični” umesto “božićni” period, a na ove preporuke oštro su reagovali mnogi. Evropska komesarka za jednakost Helen Dali rekla je da je namera tim nacrtom dokumenta bila da se istakne raznovrsnost na Starom kontinentu, ali i da se pokaže inkluzivna priroda Evropske komisije. To je izazvalo žestoke reakcije i negodovanje, pa je dokument povučen na doradu. Svoj glas podigao je i papa Franja:
– U istoriji su mnoge diktature to pokušavale da urade. Setite se Napoleona. Setite se nacističke, komunističke diktature… To je svojstveno razvodnjenom sekularizmu i osuđeno na neuspeh. EU mora da se vrati idealima očeva osnivača, koji su bili ideali zajedništva, veličine, i da pazi da ne ide putem ideološke kolonizacije. To bi moglo da se završi podelom među zemljama i da izazove kolaps EU, koja mora da poštuje svaku zemlju i njenu unutrašnju strukturu, raznolikost zemalja, a ne da ih čini jednolikim.
Nakon bure koja se podigla u javnosti stiglo je neuverljivo objašnjenje kako Komisija ne zabranjuje ili obeshrabruje korišćenje izraza “Božić” već da je cilj bio samo dizanje svesti da su svi ravnopravni. To nije jedina zabrana koja je izazvala polemike u zapadnom svetu. Pre više od godinu dana počela je hajka na kultne crtane filmove kao što su “Petar Pan”, “Mačke iz visokog društva” i “Maza i Lunja” zato što pogrešno predstavljaju manjine. Ovi crtaći najpre su dobili upozorenje o stereotipima, a onda ih je platforma Dizni plus zvanično uklonila. Crtani film “Mačke iz visokog društva”, prikazuje mačku kao Azijata koji svira klavir štapićima, dok u “Petru Panu” Indijance nazivaju “crvenokošcima”. U “Mazi i Lunji” takođe ima nekoliko slučajeva rasizma, što je bio “okidač” da ova legendarna ostvarenja postanu deo prošlosti. U Holandiji i Belgiji za decu je posebno važan praznik Sveti Nikola, verzija Deda Mraza, a njegov pomoćnik je Crni Pit ili Crni Petar. Prema tradiciji, on dobroj deci deli slatkiše, dok nevaljale ubacuje u vreću i vodi ih svojoj kući u Španiju. Već godinama se vodi žestoka rasprava da li je predstavljanje Crnog Pita rasističko, jer ga uglavnom glume beli glumci sa našminkanim licima, a i prema nekim navodima on je bio rob iz Etiopije. Knjiga “Tarzan među majmunima” od Edgara Rajsa Barouza je, kako piše na sajtu Laguna, zabranjena u Kaliforniji iz bizarnog razloga. To je priča o čoveku koga su odgajile gorile na jednom tropskom ostrvu, a potom sreće ljude koji zalutaju u njegovu džunglu. Dok Tarzan upoznaje strance, zaljubljuje se u Džejn, jednu od njih. O tome je snimljen Diznijev film, koji je zabranjen jer kontroverznost romana leži u činjenici da Džejn i Tarzan žive zajedno nevenčani i samim tim “u grehu”.
Još pre dve godine vodila se polemika da li će u skoroj budućnosti biti zabranjeno korišćenje termina “mama” i “tata”, “dame” i “gospodo”. Ruski predsednik Vladimir Putin je tada kategorički izjavio da u njegovoj zemlji “mama” i “tata” nikad neće biti “roditelj 1” i “roditelj 2″…
Na udaru i “Prohujalo s vihorom”
Čuveni film “Prohujalo sa vihorom”, koji opisuje ropstvo i američki građanski rat skinut je sa platforme HBO Maks. Zvaničnici su objasnili da je film “proizvod svog vremena i da prikazuje neke etničke i rasne predrasude koje su tada bile uobičajane u američkom društvu”. Ti rasistički prikazi bili su pogrešni tada, kao i sada, dodaje se u objašnjenju zašto je ljubavna priča Skarlet O’ Hare i Reta Batlera nestala sa filmske mape, iako je ovenčan sa deset Oskara.
Zimske radosti
U Belgiji, državi koja ima snažnu katoličku tradiciju, kićenje gradova za božićne praznike najčešće se ipak zove Zimske radosti, a ređe, Božićni sajam. Zimske radosti su zabavni parkovi za decu, poput klizališta. Svake godine desničari se bune zbog ovog naziva i kvalifikuju ga kao “ludilo političke korektnosti”.
