U Srebrenici se desio strašan ratni zločin, ali genocida, kao ni genocidne namere nije bilo, poručeno je na onlajn konferenciji Fondacije Gorčakov i Međunarodnog instituta za razvoj naučne saradnje Rezultati rada međunarodnih nezavisnih komisija: Srpske žrtve u građanskom ratu u BiH 1991-1995. i žrtve svih naroda u regionu Srebrenice 1991-1995.
Slavoljub Savić, predstavnik Ambasade Srbije u Moskvi, ukazao je na to da su Srbi potpuno dehumanizovani, a da su srpske žrtve iz tog rata postale nebitne svima osim njihovim najbližima.
– Imamo više hiljada ubijenih civila i vojnika srpske nacionalnosti, naselja su očišćena. Nažalost, ove žrtve oplakuju samo Srbi, njihovi najbliži, a danas kad se spomene Srebrenica postoje samo muslimanske žrtve stradale u julu 1995. godine. Sve ono što se dogodilo pre toga u Bratuncu i Srebrenici kao da je izbrisano – kazao je Savić.
Rafael Izraeli, predsedavajući Komisije iz Sarajeva, kazao je da nisu želeli da budu sudije, već samo da prezentuju dokaze do kojih su došli.
Kako je rekao, dokaze koje su želeli i da publikuju na akademskom nivou, kako bi ostale zapisane i za buduće generacije, pokazali su da, po definiciji, u Srebrenici nije bilo genocida, kao i da dokazi pokazuju da nije bilo ni genocidne namere.
Nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović naglasio je da je u Srebrenici došlo do strašnog ratnog zločina, ali bez genocida. Prema njegovim rečima, ta akcija je imala osvetničku nameru, takođe nedopustivu, ali “nije imala nameru genocida”.
Jovanović smatra da su za rat u BiH odgovorne Sjedinjene Američke Države što obrazlaže time što su Aliju Izetbegovića ohrabrile da ne prihvati dogovor o proglašenju nezavisnosti po modelu koji je predložen na međunarodnoj mirovnoj konferenciji u Hagu 1991. godine. Kako je naveo, Slobodan Milošević je tada govorio da će Srbija među prvima priznati nezavisnost BiH.
– Većeg demantija od toga nema da Srbija nije imala pretenzije prema BiH, kao i da iz Srbije nisu išle izjave spremnosti za rat. U tom sukobu prve žrtve su bile srpske – kazao je Jovanović.
Elena Guskova, članica Ruske akademije nauka i umetnosti, naglasila je da u evropskim i svetskim politikama postoji teza da je u Srebrenici počinjen genocid nad muslimanima i to od strane Srba, ali da genocida u stvari nije bilo i dodaje da nije bilo ni 8.000 žrtava. Kako je navela, mnoge akcije u BiH, pogotovu u Sarajevu, počinili su upravo muslimani oblačeći se u srpske uniforme kako bi se Srbi predstavili kao narod koji je kriv za sve.
– Vrlo je važno da razgovaramo o tome jer postoje pokušaji da nas uvuku u sistem evropske politike, a i Srbija i Rusija bi trebalo da se više suprotstavljaju tom procesu – kazala je Guskova.
Američka igra
Prema rečima Vladislava Jovanovića, Amerika je želela da održi lekciju Evropskoj uniji da nije u stanju da održi bezbednost ni u svom dvorištu, kao i da popravi svoj imidž u muslimanskom svetu, ali i da se Srbija, kroz uvlačenje u taj rat, ekonomski i politički kompromituje i da se stvore uslovi za kasniju likvidaciju Miloševića. Ističući da krivicu za ratne strahote ne treba tražiti na srpskoj strani, Jovanović kaže da su Srbi samo hteli principijelno rešenje, dok su se izjave spremnosti za rat mogle čuti s druge strane.
Inckova osveta
Osvrćući se na prethodnog visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji je na kraju mandata, kako kaže Jovanović, neobično naredbom proglasio novo krivično delo – zabranu osporavanja genocida u Srebrenici, nekadašnji diplomata kaže da je taj zakon pre svega zabrana koja se odnosi na slobodu mišljenja i izražavanja.
– Postavlja se pitanje da li je to osveta Incka Srbima koji su mu se stalno suprotstavljali ili je deo političkog procesa koji je bio u toku. Kroz taj zakon je trebalo postići više stvari, pre svega u Republici Srpskoj, da se stavi ljaga na nju da je odgovorna za genocid, da se izazove podela u Srpskoj i da se bave time, a zaborave druga pitanja – rekao je Jovanović.
On je zaključio da pitanje “edikta Incka” ima i manje vidljivu, možda još značajniju ulogu, a to je da se skloni pažnja s dokaza dve međunarodne komisije, sastavljenih od najistaknutijih i najkompetetnijih ličnosti, koji su došli do zaključka da je u Srebrenici došlo do strašnog zločina, ali da nije izvršen genocid.
