Danas su razumljiviji razlozi za to odugovlačenje nego što je to bio slučaj u nekim boljim, prohujalim vremenima. Krize se množe na mapi sveta, hladni rat kao da se vratio i ponovo usijao odnose Moskve i Vašingtona, pa su zastrašujući arsenali nuklearnog oružja "preživeli" vreme zatišja i sada se opet potežu kao argument snage bilo da se te zemlje brane ili prete jedna drugoj.
Svetski beležnik broj 1 u oblasti naoružanja, poznati švedski Institut SIPRI, sveo je ovih dana u Stokholmu najnoviju računicu kada je reč o atomskim bombama.
Ponovljen je već poznati podatak da Rusija (8.000 bojevih glava) i SAD (7.300) poseduju više od 90 odsto nuklearnog oružja na planeti.
Ekspert pomenutog Instituta iz Stokholma, Filip Šel, priznao je javnosti da je "uglavnom jasno kako niko od njih nije ni shvatao ozbiljno dogovoreni proces razoružanja". Neki napredak ipak postoji, ali je on suviše bledunjav u odnosu na razornu moć pomenutog oružja.
U 2013. godini, atomske sile: SAD, Rusija, Velika Britanija (225), Francuska (300), Kina (250), Indija (90-110), Pakistan (100-120), Izrael (80) i Severna Koreja 6 do 8) imali su ukupno više od 16.300 nuklearnih bojevih glava. Taj broj je nešto manji nego ranije (za oko 900), a za to "kresanje" su zaslužni oni najjači – Rusi su se rešili 500, a Amerikanci 400 bombi. Sporo, ali se ipak ove dve sile postepeno razoružavaju.
Posebnu pažnju ovde privlače pomalo skrajnuti podaci o tome sa koliko odmah upotrebljivih nuklearnih bojevih glava svi oni raspolažu. Te brojke koje izazivaju jezu su zastrašujuće, jer SAD mogu koliko sutra da upotrebe 1.920 atomskih bombi, Rusi 1.600, Britanci 160 i Francuzi 290.
Sve te bojeve glave su već montirane na balističke rakete ili se čuvaju u podzemnim bunkerima vazduhoplovnih baza odakle za tili čas mogu da budu utovarene u avione-bombardere.
Otkud onda priča o razoružanju ?
Podloga za takav proces je "Novi START", ugovor koji je stupio na snagu 2011. godine. Tamo su se Moskva i Vašington obavezali da se reše 1.550 bojevih glava i oni su se, kao što je navedeno, približili tom cilju.
Međutim, u jednom trenutku je zazvonio alarm u Kremlju, jer su ruski oficiri i eksperti došli do zaključka da Amerikanci ovim redukovanjem nuklearnog oružja zapravo postižu svoj cilj u nadgornjavanju sa Rusima jer su nadmoćniji u konvencionalnim snagama. Pritom, njihove baze su rasejane širom sveta i vrebaju sa svih strana, dok njihov glavni protivnik ne uspeva da uzvrati na tu veliku opasnost. Zato je ponovo preispitivan pomenuti ugovor koji je Obamina administracija previše oduševljeno branila i nametala kao globalno rešenje. Baš to je i probudilo sumnje Rusa i dobre namere glavnog rivala.
Pritom, SAD planiraju da u narednoj deceniji ulože čak 350 milijardi dolara u modernizaciju i lagerovanje svog nuklearnog arsenala. Ni Rusi ne gube korak, pa je ta trka sve neizvesnija.
U Stokholmu priznaju da nijedna od atomskih sila nema nameru da se srednjoročno odrekne ovog oružja. Umesto toga i oni manji prave planove da to naoružanje modernizuju, pa eksperti Instituta SIPRI kritički zapažaju kako atomsko oružje tako ostaje "čvrsto ukotvljeni element u njihovim strateškim kalkulacijama".
Ostatku sveta, koji drhti ispod raznih "raketnih štitova", ostaje samo nada da neki ludak neće pritisnuti pogrešno dugme u bilo kom trenutku i vratiti ovu našu lepu planetu u stanje kosmičke prašine…
