Svet postaje bezgotovinsko društvo: Novčanice uskoro samo u muzejima?

Novac kakav poznajemo uskoro bi mogao da se preseli iz banaka i novčanika u muzeje, jer se svet približava trenutku kada će postati bezgotovinsko društvo.

Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, odnosno kada će jedini način plaćanja postati kartice i mobilne aplikacije.

Svakako, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina. Prva država na svetu koja bi mogla da izbaci novčanice iz upotrebe je Švedska, gde se predviđa da bi se to moglo desiti već 2023. godine.

Širom sveta, građani sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom koronavirusa mogla bi dodatno ubrzati evoluciju novca, s obzirom na rast online prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja, piše Biznis Info.

Švedska prva u svetu

Zemlja koja je otišla najdalje u tome je Švedska, za koju se predviđa da bi već 2023. mogla postati prva bezgotovinska zemlja na svetu. Ovo je zaključak istraživanja koje su još 2017. sprovela dva profesora – jedan švedski, a drugi danski – u saradnji sa savetnikom i istraživačem u Centalnoj banci Švedske.

U istraživanju su proučavani troškovi upravljanja novcem 750 švedskih trgovaca na malo i pad gotovine u opticaju.

– Otkrili smo da upravljanje novcem postaje skuplje od dobiti kada gotovinske transakcije padnu ispod sedam odsto ukupnih platnih transakcija – rekao je Jonas Hedman, jedan od autora istraživanja i profesor sa Kopenhagenške škole biznisa.

Dodao je da, kad se to dogodi, ekonomski racionalno upravljanje maloprodajom treba da prestane da prihvata gotovinu.

Ono što je rekao Hedman, već se događa u Švedskoj. Oko 80 posto Šveđana sada koristi kartice, a 58 posto svih plaćanja je kartično plaćanje, za razliku od samo šest posto gotovinskog plaćanja, pokazuju podaci švedske Centralne banke.

I deca plaćaju karticama

Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata plaćanje u gotovini. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom.

Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad 6 godina) u Švedskoj plaćaju karticama.

Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično.

Gotovina se može podići samo na bankomatu. U 2007. godini zemlja je imala u opticaju otprilike 100 milijardi gotovinske valute. Nakon deset godina taj iznos je pao na 45 milijardi.

Specifični švedski zakon

Međutim, ključna stvar je specifični švedski zakon. U većini država kompanije i dalje moraju da primaju novac. Švedska već sada ima zakon koji firmama, na primer prodavnicama, omogućava da ne primaju papirni novac ako ne žele, čime kupce prisiljavaju da plaćaju elektronskim putem. Sve što takve firme treba da urade jeste da na ulazu u radnju postave znak da ne primaju gotovinu.

Stručnjaci širom svijeta prate šta radi Švedska, koja je poznata po inovacijama, kako bi i sami mogli da primene slične mere.

Globalni trend

Rastuća upotreba elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine ne dešava se samo u Švedskoj, već u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 posto u 2018. godini, 48 posto u Kini i 23 posto u Indoneziji, pokazuju podaci Banke za međunarodne nagodbe.

Hedman smatra da neće samo Švedska postati bezgotovinsko društvo, već je to nešto što čeka sve zemlje sveta. “To je neminovnost. Ne možete zaustaviti taj proces”, rekao je on prilikom jednog ranijeg intervjua.

Države, banke i korporacije žele da uklone novčanice

Treba reći da Vlade, banke i kompanije širom sveta forsiraju što brži prelazak na digitalne forme novca iz mnogo razloga. Njima to odgovara jer imaju mnogo niže troškove obrade novca, kao i njegovog skladištenja i čuvanja od potencijalnih pljački.

Ali, ono što je još veoma važno, na ovaj način oni stiču punu kontrolu nad tokovima novca. Nakon ukidanja novca u fizičkom obliku, biće nemoguće bilo šta kupiti na bilo kom mestu na planeti, a da o tome odmah ne bude obavještena banka, država ili neko ko upravlja sistemom plaćanja.

Dobra stvar je što će se na ovaj način zadati veliki udarac sivoj ekonomiji i kriminalu, jer će izbegavanje poreza postati nemoguće kao i plaćanje droge ili ilegalnog oružja. Negativna strana je što će vlasti steći punu kontrolu nad građanima, a kompanije će moći da prate njihove potrošačke navike kako bi te podatke koristile u komercijalne svrhe.

Potrošnja će se povećati

Osim toga, poznato je da građani mnogo više troše kada plaćaju karticom ili mobilnom aplikacijom, nego kada plaćaju gotovinom.

Postoji i jedna kategorija koja bi mogla biti žestoko pogođena nestankom kovanica i novčanica, a to su beskućnici kojima će biti teško da nabave uređaje za pojedinačne donacije.

Osim toga, postavlja se pitanje šta ako države, usled neke buduće velike krize, ogranične podizanje novca, kao što se desilo na Kipru i u Grčkoj pre nekoliko godina.

Na kraju, recimo da će društva koja su manje napredna od Švedska, verovatno sačekati još neko vreme pre ukidanja novca u fizičkom obliku. Ali, to će na kraju ipak morati da se desi, verovatno pre nego što mnogi misle.