Rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine već eskalira brže nego što je većina eksperata zamišljala kada je počeo.
Dok ruske snage udaraju po Kijevu i drugim gradovima, zapadne sile manevrišu krajnje oprezno kako bi izbegle direktni sukob sa čovekom koji kontroliše najveći arsenal nuklearnog oružja u svetu.
Zapadni saveznici šalju Ukrajini oružje i drugi materijal, ali su isključili mogućnost uvođenja zone zabrane letenja. Članice EU obezbeđuju sisteme vazdušne odbrane, ali nisu prihvatile zahtev Ukrajine za borbenim avionima. Nijedna zemlja nije ponudila da pošalje vojsku.
Visoki zvaničnici zapadnih vlada, diplomate i vojni analitičari priznaju da postoji velika opasnost od uvlačenja SAD i drugih NATO saveznika u rat, praktično svakog trenutka, kao rezultat raznih scenarija.
– Jedan od njih je greška. Recimo da bace raketu na Poljsku. To nije nemoguće i situacija bi tada vrlo brzo eskalirala – izjavio je analitičar iz Vašingtona za portal “Politiko”.
– Morali bismo da odgovorimo. Ne možemo da ne odgovorimo – dodao je.
– Ili da protest zbog zločina protiv čovečnosti postane toliko jak da nas primora da preduzmemo akciju koju smatramo ograničenom i razboritom – rekao je analitičar, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti situacije.
– Sprovođenje zone zabrane letenja znači ubijanje Rusa. Sve što uradimo, što rezultira ubijanjem Rusa, vodi nas u Treći svetski rat – rekao je on.
– Jedini način da se uvede zona zabrane letenja je slanje NATO aviona – borbenih aviona – u ukrajinski vazdušni prostor, a zatim nametanje te zone obaranjem ruskih aviona – rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Dodao je da bi to moglo dovesti do totalnog rata u Evropi koji bi uključio mnogo više država i izazvao puno više ljudske patnje.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba optužio je NATO da se povinovao pritisku Rusije.
– NATO više nije sila kakvu su Ukrajinci ranije zamišljali – dodao je Kuleba.
Granatiranje nuklearke u Zaporožju u petak je još jedan zastrašujući primer scenarija koji bi mogao dau uvuče širu međunarodnu koaliciju u rat, da hitno spreči globalnu katastrofu.
Predsednik SAD Džo Bajden je kategorično odbio učešće američkih snaga u ratu u Ukrajini.
Jedan evropski zvaničnik upoznat sa američkim obaveštajnim brifinzima, rekao je da su analitičari u Vašingtonu došli do zastrašujućeg zaključka: “Rusija je spremna da upotrebi termonuklearnu bombu u Ukrajini”.
On je dodao da je rat u Ukrajini daleko opasniji od bilo čega što je Evropa videla od Drugog svetskog rata, uključujući ratove na Balkanu 1990-ih, piše “Politiko”.
– Koliko god da su oni bili užasni, ovo je gore, sa mogućnošću da veoma brzo dođe do pravog evropskog, ili svetskog rata. Postaje sve dublje, iz dana u dan.
Neki zvaničnici i diplomate koji su eksperti za Rusiju veruju da se rat Rusije protiv Ukrajine, koji mu je “zamena za rat protiv Zapada”, može okončati jedino ako se reše pritužbe lidera Kremlja na SAD i NATO.
Do tada će se nastaviti rat sa ciljem osvajanja ili uništenja zemlje, a mirovni pregovori sa ukrajinskim zvaničnicima postaće beznačajni.
Drugim rečima, kako ocenuje “Politiko”, Zapad će se na kraju umešati direktnije, politički i možda vojno, nego što je već. Još nije jasno kakva bi precizno bila priroda te veće uloge, ali mnogi veruju da će do nje doći, na ovaj ili onaj način. Neki tvrde da što se pre desi, to će se pre rat završiti. Takva kalkulacija, naravno, pretpostavlja da se Putin uzdrži od nuklearnog Armagedona.
Pošto je Putin već toliko uložio u rat, malo je verovatno da će se zadovoljiti nečim manjim od potpunog potčinjavanja ukrajinske vlade. A kako uviđa da bes među stanovništvom Ukrajine znači da će politički izgubiti, bez obzira na vojni ishod, postoji povećen rizik od toga da će nastojati da prosto uništi Ukrajinu.
– Ako trenutni neujednačeni tempo ruskog vojnog napretka ne završi posao, najverovatnija strategija je sravnjivanje Harkova sa zemljom kao da je Grozni ili Alepo, a potom pretnja uništenjem Kijeva – kaže Kristofer Čivis iz Karnegi fondacije.
A razorne sankcije koje kažnjavaju rusku ekonomiju verovatno će ostati na snazi, tako da Putin neće imati motiva da odustane od cilja osvajanje Ukrajine i zbacivanja njene vlade.
Čivis vidi dva načina za okončanje rata. Jedan je nastavak eskalacije i možda prelazak nuklearnog praga, a drugi gorki mir nametnut poraženoj Ukrajini koji bi SAD i mnogim evropskim saveznicima bilo teško da prihvate.
On kaže da Putin namerno predstavlja invaziju na isti način kao što su SAD predstavljale svoje operacije promene režima na Kosovu, u Iraku, Libiji, optužujući Ukrajinu da krši ljudska prava i da je teroristička država.
– Putin iznosi smešnu tvrdnju da je Ukrajina fašistička. To su providni izgovori za rat brutalnog imperijalizma.
Jedan visoki zvaničnik EU je rekao da će Ukrajinci platiti užasnu cijenu zbog oklevanja Zapada da se direktno uključi.
– Probaće da se pretvaraju još neko vreme, i još mnogo Ukrajinaca će umreti – rekao je taj zvaničnik i dodao da Zapad treba da prizna da je on Putinova primarna meta.
– Čak i ako bi uveli prokletu zonu zabranjene letenja, to ne bi promenilo dinamiku. To se i dalje shvata kao tuđi rat.
Drugi zvaničnik EU je rekao da su se članice bloka pobrinule da osiguraju da oružje i druga pomoć koju isporučuju Ukrajini budu u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, u vezi sa pravom zemlje na samoodbranu, i da Moskva ili bilo ko drugi to nikako ne treba da posmatra kao direktni ukazak država EU u sukob sa Rusijom.
Moli Mekju, nezavisna bezbednosna analitičarka iz Vašingtona, kaže da izbegavanjem centralnog mesta u sporu, zapadne sile propuštaju priliku da ujedine tri slovenska naroda o kojima Putin često govori – Ukrajinu, Rusiju i Bjelorusiju – ali protiv ruskog predsednika u znak podrške demokratiji.
– Kao da ne shvatamo da smo već učesnik u ovom ratu – ne zato što smo ga tražili, ne zbog bilo koje odluke koju je doneo NATO ili bilo koji pojedinačni bilateralni partner Ukrajine, nego zato što Vladimir Putin vodi rat protiv nas – rekla je Mekju.
– A ako se uključimo u rat, on će se završiti brže i sa manje mrtvih, i to je odluka koju sada moramo da donesemo.
Ona smatra da postoji šansa da Putin odluči da proširi sukob čak i ako Zapad i dalje bude postupao krajnje oprezno.
– Mislim da se trenutno odvija izuzetno oprezna pravna mikroanaliza – da li je borbeni avion previše? Da li to NATO učestvuje u ratu? Je li se preteralo sa dronovima? Da li to NATO naoružava Ukrajinu u ratu? – Znate šta, Vladimira Putina nije briga za vašu pravnu mikroanalizu na 40 stranica koju ste upravo poslali Savetu za nacionalnu bezbjednost – ističe američka analitičarka.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova uručilo je protestnu notu ambasadoru SAD u Moskvi povodom komentara američkog senatora Lindzija Grejema, koji je rekao da bi Putina trebalo ubiti.
Grejem, republikanac iz Južne Karoline, pozvao je na Tviteru nekoga u Rusiji da “smakne” Putina.
Putin je izjavio da je zgađen prizorom ubistva libijskog lidera Muamera Gadafija, koji je zarobljen, ponižen, pretučen i ubijen dok je molio za milost. Te scene su snimljene mobilnim telefonom.
Analitičar iz Vašingtona rekao je za “Politiko” da će ruski predsednik učiniti sve da izbegne Gadafijevu sudbinu i da bi sugestije da bi Putinu trebalo suditi kao ratnom zločincu mogle da mu posluže kao okidač.
“Još strašniji” od drugih scenarija koji bi NATO uvukli u sukob je priča o suđenju pred Međunarodnim krivičnim sudom, ocenio je analitičar.
Analitičar zaključuje da zapadni zvaničnici, uključujući Bajdena, nisu svesni akutne opasnosti od svetskog rata.
– Svi rade ono što su radili sve vreme, osim što se nešto suštinski promenilo.
– Čak i dok se njegova ekonomija urušava, Putin deluje ubeđeno da može, po slavnoj Tacitovoj formulaciji, da pravi pustoš i naziva je mirom – kaže Ijan Makjuan, engleski romanopisac i scenarista, koji je u komentaru za “Gardijan” upozorio na katastrofu u Ukrajini.
On je poručio da bi Zapad trebalo da učini sve što može da okonča sukob.
– Bezbolno je narediti krvoproliće i uništenje u jezivoj bezbednosnoj državi koju predvodi. Ako se ništa ne promeni u Kremlju, kolektivni umovi međunarodne zajednice moraju tražiti rešenja, jer postoji dodatna opasnost od prelivanja sukoba – dok moćno oružje iz Evrope i SAD preko poljske granice stiže u Ukrajinu, Putin bi mogao odlučiti da je ipak u ratu sa NATO-om. Potrebno je malo kreativnog razmišljanja izvan simbola, kažnjavanja i ponovnog naoružavanja – dodao je on.
