Francuski predsednik Emmanuel Makron upozorio je sinoć da požari koji haraju brazilskom Amazonijom predstavljaju “međunarodnu krizu”.
On je pozvao članice G7 da razgovaraju o tom problemu na samitu u Bijaricu, u Francuskoj, koji se održava ovog vikenda.
“Naša kuća je u plamenu. Bukvalno. Gori Amazonija, pluća naše planete koja proizvode 20 odsto kiseonika. To je međunarodna kriza. Članice G7, vidimo se za dva dana kada ćemo razgovarati o tom problemu”, napisao je francuski predsednik na Tviteru.
Makron se porukom na Tviteru pridružio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, koji je danas istakao da je “duboko zabrinut” zbog požara u Amazoniji.
Međutim, umesto da usled dramatične situacije, gde bi fokus trebalo da bude obuzdavanje vatrene stihije, “gori” na političkoj sceni, daleko od šuma, jer političari i organizacije prebacuju jedni drugima “vruć krompir” odgovornosti.
Nemačka je nedavno odlučila da zbog sve masovnije seče šuma u Brazilu privremeno obustavi slanje 35 miliona evra toj zemlji, namenjenih za očuvanje amazonske prašume. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro nemačkoj kancelarki Angeli Merkel potom je poslao ljutitu poruku da bi trebalo da uzme taj novac za pošumljavanje Nemačke, dodajući da je to Nemačkoj daleko potrebnije nego Brazilu.
Žair je, posle saopštenja Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja da je ove godine u prašumama gorelo 83 odsto požara više nego 2018, otpustio direktora ovog instituta.
Ekolozi, pobornici zaštite životne sredine, okrivili su Bolsonara tvrdeći da je on podstakao drvoseče i poljoprivrednike da krče šumu. U predizbornoj kampanji je, navodi se, obećao oživljavanje ekonomije države povećanjem ekonomskog potencijala Amazona.
Mariso Astrini iz Grinpisa rekao je da su deforestacija i požari rezultat Bolsonarove antienvironmentalističke politike, odnosno, suprotnog delovanja od zaštite životne sredine.
Bolsonaro, međutim, i dalje svaljuje krivicu i upire prst u nevladine organizacije.
Zašto su krivi? Prvi čovek, prema navodima medija Brazila, sugerisao je – da bi oni izblamirali vlast zemlje nakon što su im smanjile finansiranje. Bolsonaro za svoje tvrdnje nije izneo dokaze.
Kasnije u prenosu uživo na Fejsbuku “ispravio” je navode, preciziravši da vlada istražuje uzrok vatrene stihije koja je zahvatila Amazon i da nikada nije rekao da su nevladine organizacije započele požare u šumi, navodeći da je samo govorio o svojim sumnjama.
U svemu iznesenom provlači se jedno: krivica je ljudska.
Данас када се човечанство озбиљно спрема за производњу био-горива да би се спречило даље загађивање планете фосилним горивима, коме сметају огромна шумска пространства у Сибиру и у Бразилији? Данашњим шпекулантима на светском тржишту нафте?