Svet je 57 minuta drhtao u strahu od nuklearnog rata. Toliko je bilo potrebno da se utvrdi da rakete koje su pale na teritoriju NATO članice Poljske nisu ruske, već da su to zalutali ukrajinski projektili.
Tek što su minuli talasi raketa i dronova kojim su Rusi čitavog dana zasipali ukrajinske energetske objekte u najmasovnijem napadu od početka rata, kada su u utorak svi zapadni mediji u trenutku preneli vest da su poginula i dvojica poljskih seljaka na traktoru u selu Pševoduv kod Lublina. Svet je nakratko zanemeo, jer je Pševoduv oko sedam kilometara od granice, kuda NATO dostavlja oružje Ukrajini.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova odmah je saopštilo da su rakete ruske proizvodnje, što je pojačalo strepnju. Na sreću, predsednik Poljske Andžej Duda imao je dovoljno pameti da to opovrgne i pozove da se sačekaju rezultati istrage. Ubrzo su se pojavili snimci s mesta tragedije. Motor jedne rakete sa serijskim brojem se odvojio od projektila, pa se tako odmah videlo da je reč o protivvazdušnom projektilu S-300.
Maksimalni dolet modernizovanih varijanti ove rakete je 300 kilometara, a najbliži ruski položaji su oko 785 kilometara od Pševoduva. Tako se ispostavilo da je ukrajinska baterija S-300 pokušala da obori ruski krstareći projektil, ali je skrenula s trajektorije i odletela u Poljsku. Natpis na motoru jeste bio na ruskom, ali je reč o sovjetskoj zaostavštini.
Bajden presekao
Za razliku od zapadnih medija, NATO je ostao pribran i uzdržano reagovao. Predsednik SAD Džozef Bajden je s Balija, gde je bio na samitu G20, rekao da je malo verovatno da je projektil ispaljen s ruskih položaja.
General Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik katedre strategije na Vojnoj akademiji, kaže da globalni sukob u ovom trenutku ne odgovara ni Zapadu, niti Istoku.
– Nisu Rusi idioti da napadnu Poljsku, takav avanturizam im ne treba jer su svesni da bi to bio uvod u sukob s NATO. Otuda oni i dalje veoma precizno čine sve kako bi ostvarili isključivo zadate vojne ciljeve na tlu Ukrajine. Međutim, činjenica je da je raketni napad na Poljsku bio nevešt pokušaj Kijeva da u sukob uvuče i NATO. Na sreću, Zapad je odmah prozreo tu provokaciju – ističe za “Vesti” general Radinović.
Na sličan način počeo je Drugi svetski rat, insceniranjem incidenta kod Glajvica (napad nemačkih trupa u poljskim uniformama na sopstvenu radio-stanicu), što je bio povod da Nemačka započne invaziju Poljske 1939. godine. Međutim, general Radonović konstatuje da se ta dva događaja ne mogu porediti.
Peglanje incidenta
– Ova dva događaja deli ključan momenat, jer tada u opticaju nije bilo nuklearno oružje koje je najsnažniji faktor odvraćanja za sve velike sile sveta. Zato će sve strane tri puta meriti pre nego što se odluče na takvu opciju. Ovakvi incidenti će se peglati koliko god to bude moguće, jer Rusiji nikako ne odgovara da se oružani sukob proširi van granica Ukrajine, kao što ni NATO ne želi da se direktno uključi u rat. Najveća verovatnoća da bi Rusija mogla da aktivira svoj nuklearni arsenal je jedino u slučaju da NATO započne kopnenu invaziju na njenu teritoriju – zaključuje general Radinović.
Kopija Markala
General Radinović podseća da su podmetanja poznata u istoriji ratovanja, što su Srbi osetili na svojoj koži tokom ratova devedesetih.
– Bombardovanje sarajevske pijace Markale je klasičan primer prevare koja je za cilj imala uključenje NATO u bombardovanje Republike Srpske 1995. Ali, ključna razliku između tog i događaja u Poljskoj je u činjenici da su Markale režirale velike sile. U ovom slučaju, režiser je Ukrajina, jer je svesna da bez angažovanja NATO na terenu neće pobediti u ratu s Rusijom – kaže general Radinović.
Varšava sprema ofanzivu
Belorusija s nepoverenjem gleda na događanja u Poljskoj. General Valerij Gnjilozub, zamenik načelnika Generalštaba ocenio je da se Poljska militarizuje i priprema za “ofanzivni rat”.
– NATO trupe razmeštaju se u Poljskoj kako bi formirale udarne borbene grupe protiv Belorusije i Rusije. Uporedo s tim razvija se vojna infrastruktura u Poljskoj i baltičkim zemljama, gde je završena modernizacija aerodroma kako bi mogli da prime do 200 aviona NATO – rekao je general Gnjilozub.
Poljska, kao eksponent američke politike u Evropi, najglasniji je zagovornik sukoba s Rusijom. Predsednik Andžej Duda razgovarao je sa Vladimirom Zelenskim, posle čega je ubistvo dvojice svojih građana nazvao nesrećnim slučajem.
Zatim je Duda razgovarao i sa Džozefom Bajdenom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. I poljski ministar odbrane Marius Blaskak razgovarao je s američkim kolegom Lojdom Ostinom.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otkrio je da je Poljska tražila hitne konsultacije s liderima NATO-a u skladu s članom 4. Severnoatlantskog sporazuma koji predviđa takvu mogućnost kada neka članica Alijanse smatra da su ugroženi njen “teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost”.
Međutim, poljski premijer Mateuš Moravecki potom je izjavio da nema potrebe da se primeni član 4, odnosno da konsultacija neće biti.
PVO šuplja kao sir
Ukrajina je od početka rata greškom oborila rumunski avion MiG-21 i helikopter puma. Takođe, dron sovjetske proizvodnje Tu-141, odnosno stara metalna raketa duga 14 metara iz Odese je preletela Rumuniju i Mađarsku i posle oko 1.100 kilometara pala u centar Zagreba.
Prošlog meseca Poljska je dobila prve američke protivvazdušne sisteme patriot, ali je ukrajinska raketa nije oborena. Tako se kao i posle slučaja u Zagrebu otvorilo pitanje koliko je efikasan na sva zvona izvikani “raketni štit” NATO.
Poljski Generalštab saopštio je da ni jedna protivvazdušna odbrana ne može da zaštiti teritoriju cele zemlje.
“Raketni udari izvode se preciznim udarom po izabranom cilju, a ne uništenjem nekoliko meta na velikoj teritoriji. Zadatak svake PVO je zaštita kritično važne infrastrukture”, saopštio je poljski Generalštab, koji je naredio podizanje borbene gotovosti, a održana je i vanredna sednica Vrhovnog saveta odbrane ove zemlje.
Šolc s Putinom o incidentu
Moskva je saopštila da je nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao telefonom s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali da tragedija u Poljskoj nije bila tema. Međutim, nemačko ministarstvo odbrane tvrdi da su Šolc i Putin razgovarali upravo o raketi koja je pala u Pševoduv.
Nemačka javnost ne sumnja da je raketa doletela iz Ukrajine. Tako je Tomas Vigold, ekspert za pitanja odbrane, u TV emisiji javnog servisa ARD objasnio da je Ukrajina lansirala sovjetske rakete S-300) koje su pale iza poljske granice. Vigold je upozorio da mora da se sačeka izveštaj forenzičara s lica mesta.
I srpski vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da projektil nije doleteo iz Rusije.
– I ovaj događaj pokazuje koliko je jako antirusko raspoloženje, bilo šta da se desi krivac se unapred zna. Ali čak i da se dogodilo da je iz Rusije doletela krstareća raketa, to je samo incident, a ne masovni napad ruske vojske na Poljsku – kazao je Radić i dodao da se Poljska naoružava i otvoreno šalje poruku da u perspektivi vidi sukob s Rusijom.
