Pre mnogo godina jod je korišćen u lečenju mnogih bolesti, ali razvojem farmaceutske industrije i pojavom skupih lekova, ta jeftina i delotvorna terapija potisnuta je u zaborav. Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga telo ne proizvodi, jod mora svakodnevno da se unosi. Najbolji izvori ovog minerala su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so. Alge su pune prirodnog joda i sadrže oko 232 mcg po porciji. Morski plodovi su takođe dobar izvor joda.
Bakalar je posebno bogat ovim esencijalnim mineralom. Jedna porcija bakalara sadrži otprilike 158 mcg joda, što zadovoljava RDI (preporučeni unos u ishrani) za većinu odraslih. Iako rakovi sadrže manje joda od drugih morskih plodova i dalje pružaju 26-50 mcg u porciji od 100 g. Pošto je tunjevina masnija riba od drugih vrsta, sadrži manje ovog minerala, 17 mcg po porciji. Klasična kuhinjska so je dostupna sa i bez joda, a mnoge popularne soli, poput morske i ružičaste himalajske soli ne sadrže jod. Dodavanje soli u hranu može da poveća rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korišćenja. Ako odlučite da dodate so, uverite se da je označena kao “jodirana”. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mcg, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količna. Opasnosti od toga da ćete uneti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 mg joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.
Blagotvoran za zdravlje
Jod je veoma važan za zdravlje jer je prirodni antibiotik i antivirotik, pomaže u prevenciji mnogih bolesti, poboljšava mentalnu bistrinu i smiruje nervni sistem i osigurava pravilan rad štitne žlezde i imunog sistema. Ipak, osoboma koje imaju Hašimoto sindrom (hipotireozu – pojačan rad štitne žlezde) se savetuju da ga se klone.
