Bogatstvo prirodnim, mahom netaknutim, lepotama, bistrim rekama i izvorima, ali i šumskim jagodama, čini Goč savršenom destinacijom tokom cele godine. Zbog bujne vegetacije, ovu planinsku lepoticu zovu “fabrika kiseonika”, a zanimljiva je i kada je ogrne snežni pokrivač. Tada se posetiocima pruža izvanredna prilika da uživaju u dugim šetnjama kroz bajkovite krajolike i u svežem vazduhu, koji povoljno utiču na anemičnost, nervni sistem i jačanje imuniteta.
Najviši vrh Goča je Ljukten (1.216 metara) koji je mahom sastavljen od kristalatih škriljaca, a sa strane znatnim delom i od serpentina. Dakle, spada u niže planine, ali to ne znači da nema staze za skijanje. Ima ih i na strani Kraljeva i na strani Vrnjačke Banje.
Dečje carstvo
Na banjskoj strani Goča četiri ski-staze. Velika je dužine 500 metara, a neposredno pored nje je mini-staza na kojoj radi škola skijanja, dok je staza “Krst” posebno zanimljiva zbog noćnog skijanja petkom i vikendom. Staza “Mali princ” je relativno nova (radi od 2020.) i na njoj je skijanje za decu besplatno. Tamo se može rentirati ski-oprema, ali i napraviti prvi koraci na skijama.
Jedno od najposećenijih mesta na Goču je ski-staza i sankalište “Sneško Goč”, koje je počelo sa radom 2019. godine. Kako mu ime sugeriše, sastoji se od dve odvojene celine. Skijalište je dugo 120 metara, a za one koji ne znaju da skijaju, a voleli bi da nauče, to mogu da urade u koli skijanja sa sertifikovanim instruktorima. Staza je opremljena i reflektorima, pa je moguće i noćno skijanje. Na sankalištu dužine 60 metara hit je sankanje uz raznobojne snow-tubing gume, koje su dobile trku protiv dobro poznatih kliska i sanki.
Na kraljevačkoj strani Goča u naselju Dobre Vode pored hotela i smučarskog doma nalaze se dve ski-staze. Prva je dužine 300 metara i namenjena je skijašima početnicima i deci. Druga je dužine 1.400 metara i ima žičaru dužine 1.150 m. Gornji deo staze je blagog nagiba i pogodan za početnike, dok je donji deo poprilično strm i preporučuje se skijašima rekreativcima.
Kuriozitet na Goču je što nema uobičajenih gužvi, pa ne čudi da ovu planinu zovu dečjim carstvom u kome mališani mogu bezbedno uživati u sankanju, skijanju, kliskanju, grudvanju i ostalim zimskim čarolijama. Goč ima i terene za košarku i mali fudbal, dok za one s viškom adrenalina, postoje ture sa kvadovima koje organizuje lokalni Avanturistički centar. Nisu zanemareni ni oni koji vole samo da šetaju i uživaju u pogledu na netaknutu prirodu. Zahvaljujući aktivnom radu planinarskih društava postoji veliki broj obeleženih staza – mali raj za sve ljubitelje planinarenja.
– Posebno je atraktivna šetnja krpljama po dubokom snegu, u stoletnim šumama u kojima se pored sopstvenog daha može čuti jedino škriputanje snega – ističu u Tutističkoj organizaciji Kraljeva.
Kamena šuma
Ova planina je izuzetno bogata izvorima i bistrim planinskim rekama koje otiču prema Zapadnoj Moravi i Rasini te daju posebnu draž planinskom krajoliku. Površina mu je obrasla bukovom i jelovom šumom, a zastupljeni su i gočki crni bor, hrast kitnjak, plemeniti lišćari i četinarske egzote. Obiluje šumskim jagodama i raznovrsnim lekovitim biljem, a gočke površine predstavljaju bogatu medonosnu ispašu za pčele. Ukoliko volite srednjovekovne građevine, obavezno obiđite grad Koznik, jedan od najočuvanijih utvrđenja iz srednjeg veka u Srbiji.
Na Goču je i Rimsko groblje na kojem su sahranjivani Sasi, rudari koji su ovde vadili rudu i topili gvožđe u vreme Nemanjića. Ponuda ne bi bila kompletna da nema etno-restorana u kojima će vas poslužiti domaćim specijalitetima tradicionalne srpske kuhinje.
Goč se izdiže iznad Vrnjačke Banje, tako da se s planine pruža definitivno najlepši pogled na ovaj banjski biser o kojem su “Vesti” nekoliko puta pisale. Da ne bude zabune što smo spomenuli i Kraljevo i Vrnjačku Banju, to je zato što Goč pripada obema opštinama. Do planine se može doći s obe strane, tako da odmor na Goču pruža priliku da posetite brojne atrakcije u ovim mestima i njihovoj okolini.
– U Kraljevu svakako treba posetiti Pravoslavni duhovni centar Vladika Nikolaj Velimirović, Gradski muzej, Spomen park “14. oktobar”, Hram Svetog Save i crkvu Svete Trojice. U okolini grada možete videti zanimljiv prirodni fenomen Kamenu šumu na brdu Lojanik, a naša prva preporuka svakako je manastir Žiča. Dobrodošli! – poziva Tešić iz TO Kraljeva.
Iz obe turističke organizacije šalju turistima još jednu posebno bitnu poruku: “Goč je planina dostupna svima, cene su tamo više nego pristupačne!”.
Selište kao iz bajke
Goč se posebno ponosi Selištem, veštačkim jezerom bajkovitog izgleda. Mnoštvo planinskih izvora, potoka i rečica se ulivaju u Selište i stvaraju magičan prizor. Prelepog izgleda, bistre i prozirne vode, savršeno je mesto za šetnju obeleženim stazama koje ga okružuju.
Kedar selo za imunitet
U Kedar selu na Goču kućice su izgrađene u modernom stilu od četinara koji ne raste u Srbiji. Celokupan sadržaj je od punog drveta, tako da kućice obiluju mirisom kedrovog drveta poznatog po brojnim zdravim svojstvima. Kažu da boravak od nekoliko dana u ovakvom ambijentu doprinosi brzom poboljšanju zdravlja, ali i poboljšanju imuniteta zdravih osoba. Kompleks sadrži šest kućica za po najviše šest osoba. Poseban ugođaj pružaju sauna i topla kada od kedrovog drveta u prirodnom ambijentu.
Vrnjačka Banja
Obavezno svratite do Vrnjačke Banje u čijem centru putnike dočekuje veseli vrabac Gočko u opancima i sa šajkačom. Ušuškana u centralnoj Srbiji, mnogi je smatraju kraljicom banjskog turizma zbog obilja lekovite vode koje se koriste u lečenju brojnih bolesti. Osim za “termalno zlato”, mnogi znaju za njen prelepi park sa “čudnim” drvećem i za most na kojem zaljubljeni parovi kače katance sa svojim imenima kako bi zauvek sačuvali ljubav. Ima i Park lavirint, Japanski vrt, zamak Belimarković i druge zanimljivosti koje treba videti.
Žiča ili “sedmovrata”
Na periferiji Kraljeva nalazi se manastir Žiča, zadužbina Stefana Prvovenčanog iz 13. veka, prepoznatljiva po crvenoj boji. Žiču zovu i “sedmovrata”, jer je u njoj krunisano sedam srpskih kraljeva, a za svako krunisanje bi se na manastiru otvarala i odmah zazidavala po jedna vrata kako bi kroz njih mogao da prođe samo krunisani kralj. U samom gradu nalazi se velelepna Crkva spaljivanja moštiju Svetog Save s kraja 20. veka. Građevina je jako crvene boje po uzoru na Žiču.
Kraljevski grad
Zbog krunisanja sedam vladara, Kraljevo ima nadimak “kraljevski grad”, a mnogi ga znaju i kao “srce Šumadije”. Poznati po gostoprimstvu i tradiciji da se gostima uvek daje najbolja jabuka i najudobnija stolica, dočekaće vas vedri Kraljevčani, čistog srca i raširenih ruku. Pažnju će vam privući gradski okrugli Trg srpskih ratnika, čiji je idejni tvorac, po legendi, bio knez Miloš, kada je posetio tadašnji Karanovac 1832. godine. U Kraljevu možete obići brojne znamenitosti i zdanja iz prošlih vremena i biti deo manifestacije “Veseli spust” na kojoj se rekom Ibar možete spustiti plovilom, koje sami napravite. U čast prošlih vremena, slast sadašnjih i slavu budućih, Kraljevčani organizuju Projadu i Pasuljijadu, Dane jorgovana i Žički Sabor.
Pogled s Krsta
Najpopularniji vidikovac na Goču je Krst. Ko ode tamo po lepom vremenu, uživaće u pogledu na Gledićke planine, Rudnik, Rtanj i Kopaonik.
Ostaci grada i zamka
Nekoliko kula srednjevekovnog grada Koznika je sasvim dobro očuvano. Pretpostavlja se da je bio aktivno utvrđenje za vreme Kelta i Rimljana, a pouzdano se može reći da ostaci pripadaju uglavnom 14. veku i da je u vreme Lazara Hrebeljanovića Koznik bio grad u kome je on često boravio. Unutar grada su otkrivena i četiri bunara pitke vode.
Na oko 60 kilometara od Goča nalaze se ostaci veličanstvene tvrđave Maglič iz 13. veka, smeštene na vrhu brda. Posmatran odozdo, Maglič deluje nepristupačno poput džinovske kamene krune na vrhu strme stene. Upravo zbog toga je zamak preživeo mnogo ratova, ustanaka i buna. Ali i zbog magle, koja ga često obavija a zbog koje je i dobio ime. Vredi ga posetiti zbog izgleda i titule zaštitnika (čuvao celu Rašku, Žičku i Pećku patrijaršiju , manastire Žiču i Studenicu) ali i zbog tri teorije njegovog nastanka.
Kako stići
Koordinate: 43°32’11” SGŠ; 20°50’44” IGD
Vrnjačka Banja – aerodromi: Beograd 195 km, Niš 109 km
Od Horgoša se uključujete na auto-put E-75 do Batočine (315 km) gde se isključujete sa auto-puta i nastavljate regionalnim putevima preko Kragujevca (24 km) i Kraljeva (53 km) i potom E-761 sa kog se isključujete do centra Vrnjačke Banje (još oko 23 km).
Goč – Vrnjačka Banja 13 km, Kraljevo oko 36 km
Kraljevo – Manastir Žiča 6 km.
