I dok mi je nevesta ostala u ljubavnom gnezdu, prvo sam se dokotrljao do Beograda, gde su me čekali Bagzi i Miša Aleksić, pa sam sa njima nastavio ka Sloveniji. Jesam neki baksuz čovek, legao sam na zadnje sedište, ali sam samo kunjao, nikako da zaspim kao čovek. Ma koliko bio umoran mogu da spavam samo na suvozačevom sedištu. Svratili smo kod Zefa na granici i tu nas je čekao i obavezni Franci (nova ideja mu je da prodaje konzervirane špriceve), brzo smo produžili za Celje, gde smo uzeli sobe u prvorazrednom hotelu "Evropa".
Onesvestio sam se.
Organizatori u Celju su napravili dve greške. Koncert nije bio dovoljno reklamiran, a kako je bio humanitarnog karaktera, u hali nije bilo dozvoljeno točenje alkohola. Kobna neopreznost! Slovencima ne dati da cirkaju dok slušaju rokenrol! Jedan jedini koncert u preko 30 godina dugoj karijeri veoma davno "Riblja čorba" je prekinula baš u Celju, kada su pijani vatrogasci, redari, iz čista mira počeli da biju, takođe pijanu malobrojnu publiku.
Ovoga puta u velikoj hali se skupilo oko 200 najvernijih. I nisu pogrešili. Kada sam emotivno stabilan, potpuno sam opušten i pevam mnogo bolje. Ta pozitivna energija se prenosi na bend i pošto svi volimo ono što radimo, onda se više otkačimo i ludiramo, što naravno osete i okupljeni, pa je uživanje kompletno. Sjajan koncert i neverovatno dobra atmosfera. Nije to samo moja konstatacija, već su to na večeri posle svirke rekli svi iz benda, menadžeri i oduševljeni domaćini. Jedino mi je žao što nisu napravljene neke humanitarne pare za humanitarno društvo "Solnček".
Ujutru su tri musketara krenula nizbrdo ka Jadranu. Svirka je u Materiji kod Kozine. Imamo dosta preciznu mapu Slovenije, ali na njoj Materija nije obeležena. Možda je ima na vojnim, topografskim kartama. Ali, kad smo već bili tu, kod Kozine, ne budemo lenji, nego, sledeći stare srpske običaje, skoknemo do Trsta. Čisto da iskoristimo prednosti nepostojanja granice u Evropskoj uniji i da vidimo da li još uvek Trst naš. Izgleda jeste! Muvali smo se po tržnom centru i nadavao sam se autograma i islikao kao da sam u Beogradu.
Najsimpatičnija mi je bila jedna prodavačica u optičarskoj radnji. Naime, gledala me je u nekoj TV emisiji, u kojoj sam, uredan kao i obično, čitao stihove držeći na nosu naočare sa samo jednim staklom. Kada se raspitala gde je i kada svirka pitala je:
– Koju dioptriju nosite?
– Dvojku.
– E, donosim vam jedne naočare na koncert. I došla je sa sve naočarima.
Odemo nazad u Sloveniju i prođemo kroz Materiju, omaleno mesto sa desetak kuća.
– Ko li će ovde doći da nas sluša? – pitao sam se u sebi.
U jedinom motelu, na putu u zaleđu Istre, koji vodi ka Rijeci, neko od ekipe me je podsetio da smo u istom mestu svirali pre 22 godine i da je bilo u redu.
Pisao sam vam ranije da Riblja čorba ima najvernije navijače na ovim prostorima. Pod šator u Materiji, pored Slovenaca, došli su fanovi iz Rijeke, Pule, Splita, Zagreba, Šibenika, Čakovca… oko 400 ljudi. One najvatrenije poznajemo lično jer se maltene takmiče ko će prisustvovati većem broju svirki Riblje čorbe. Neki su bili i u Celju. Jedan bračni par iz Splita, koji je bio i u Celju i u Materiji, rekao je Srećku menadžeru da je uzeo "čorba vikend". Njih desetak je bilo i u Beogradu u "Areni".
Na moje veliko zaprepašćenje rekli su mi da su ova dva koncerta bila bolja od beogradskog?!
Pozitivna energija se širi brže od svinjskog gripa ali sa daleko lepšim posledicama. Ima brak svojih prednosti.
Iako premoren, zapalio sam ka Beogradu odmah posle koncerta. Neko me je nestrpljivo čekao.
Voli vas, a mladu najviše
