Nedugo posle stupanja u posed zemljišta na kojem niče Koledž Sveti Sava, podignut je i jedan omanji objekat kojeg ovde nazivaju šed (shed) ili prevedeno na naš jezik – šupa.
Nalazi se u blizini kuće u kojoj živi Milan Bajić, čovek koji se brine o celokupnom imanju. Za urednost prostora na kojem se zida buduća srpska škola možemo zahvaliti i Ranku Grubješiću, koji je bio prvi stanovnik na imanju, a onda mu se pridružio Milan, pa su se zajedničkim snagama uhvatili u koštac sa bujnom vegetacijom, popravkom ograde oko imanja, uklanjanjem porušenih stabala i raznih odbačenih predmeta koji su zaostali još iz vremena kada je tu bila poslednja poštanska stanica i odmorište za zaprege pred ulazak u Sidnej.
Na imanju Koledža, baš u tom šedu, nastaju i mnogobrojne voštanice koje se koriste u crkvama. Proizvodnjom sveća rukovodi Milan Bajić, a pomoć mu pružaju stariji vernici koji po potrebi dolaze u Varovil iz sidnejske crkve Lazarica. Posao oko sveća nije lak, jer se radi o manjem prostoru gde su velike vrućine i vosak se isparava.
Milana i ove vredne ljude to, ipak, ne sprečava da odgovore potrebama naše crkve iz bilo kog dela Australije i obezbede im potrebne količine sveća na koje samo jedan pogled pravoslavnog čoveka može da izazove najdublje misli o životu i smrti, kao i o grehu i pokajanju, tugama i radostima. Crkvena sveća mnogo govori o osećanju i umu vernika.
Sveće koje vernici pale u hramovima imaju nekoliko duhovnih značenja…
– Sveća je znak dobrovoljne žrtve Bogu i njegovoj crkvi. Sveća je svedočanstvo vere, čovekovog prisajedinjenja božanskoj svetlosti. Ona predstavlja toplinu i plamen ljudske ljubavi prema Bogu, anđelima i svetitelju pored čijih ikona vernik postavlja svoju sveću. One nas podsećaju na naše krštenje, sklapanje brakova, ali i na kraj ovozemaljskog života. Da ćemo i mi ležati u grobu, a naši bližnji će ih za vreme parastosa držati u rukama i one će izobražavati božansku svetlost kojom je hrišćanin prosvećen na krštenju – kaže Milan Bajić.
I posao i druženje
O životu na imanju i proizvodnji Milan kaže:
– Hvala vam od srca što ste posetili ovo moje društvo koje mi pruža veliku pomoć u poslu i mene. Uz posao mi se ovde i lepo ispričamo i podsetimo života u našim starim krajevima, za koje smo, iako u poznim godinama, duhovno vezani i nikada ih ne zaboravljamo. U pauzama se okrepimo našom hranom i pićima i posao pretvaramo u lepa druženja.
