commons.wikimedia
Melanom

Australija ima najveću stopu melanoma (rak kože) na svetu, a to je najčešći kancer u uzrastu od 20 do 39 godina u zemlji, pokazuju podaci Instituta za melanom Australije.

Jednom Oziju se dijagnostikuje melanom svakih 30 minuta, a jedna osoba umire od melanoma svakih šest sati!

S druge strane, sunčanje i proizvodi za potamnjivanje su u trendu na društvenim mrežama. Zato je upućena peticija sa pozivom Saveznoj vladi da reguliše oglašavanje proizvoda za potamnjivanje.

Naime, tokom osamdesetih i devedesetih bila je poznata kampanja “Slip, slop, slap“ i upozorenja o opasnostima sunčanja bili su istaknuta pojava u društvu.

Zato se postavlja pitanje da li je svest Australijanaca o sunčanju i štetnosti sunca nestala tokom godina?

Naime, svedoci smo hiljade postova na društvenim mrežama koji promovišu sunčanje i šalju štetne poruke mladim generacijama, ocenjuju zastupnici peticije.

Peticija poziva Saveznu vladu da sprovede propise o reklamiranju proizvoda koji promovišu sunčanje, a zagovornici pozivaju na više akcije i edukacije u vezi sa rakom kože.

Pisac Melisa Mejson krenula je da se bavi istraživanjem oglašavanja proizvoda za tamnjenje na društvenim mrežama.

– Proizvodi kao što su ulja za tamnjenje, koja često ne sadrže zaštitni faktor (SPF) ili sadrže veoma nizak nivo SPF, podstiču potrošače da ga nanesu na telo pre izlaganja suncu kako bi podstakli razvijanje prirodne preplanulosti. Zašto je ovim brendovima dozvoljeno da se reklamiraju, i bez odgovornosti – upitala je Mejsonova.

Prema njenim rečima, izgleda da ove firme nemaju ograničenje za reklamiranje, a Uprava za terapeutske proizvode (TGA) je tek nedavno uvela veoma stroge smernice za uticajne ljude i brendove na koji način na plasiraju i reklamiraju kreme za sunčanje.

Peticiju je do 12. februara skupila 7.500 potpisa, pozivajući Saveznu vladu da istraži oglašavanje proizvoda za tamnjenje u Australiji.

Prema rečima Mejsonove, sredstva za ubrzavanje potamnjivanja bi trebali da se prodaju na sličan način kao i proizvodi za pušenje i duvan – sa oštrim upozorenjima na ambalaži kako bi se ilustrovala potencijalna šteta.

Odeljenje za zdravlje i negu starijih je za SBS Njuz istaklo da ako proizvod ne sadrži nikakve zdravstvene tvrdnje u vezi sa SPF-om i daje samo kozmetičke tvrdnje, verovatnoće se smatrati kozmetičkim proizvodom.

Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC) odgovorna je za bezbednost proizvoda i standarde obeležavanja, uključujući kozmetiku, a portparol je potvrdio da kozmetika podleže propisima ovdašnjih propisa.

Međutim, Mejsonova je sigurna da mladi ljudi danas ne dobijaju adekvatne poruke o zaštiti od sunca, posebno zbog nedostatka obrazovnih kampanja na glavnim platformama društvenih medija.

Zato smatra da Savezna vlada treba da sprovede kampanje širom društvenih medija.

– Poslednja velika, zastrašujuća kampanja za sunčanje bila je “tamnjenjem su ćelije kože u traumi“, koje se svi sećamo, a to je bilo pre 15-ak godina. Tada društveni mediji nisu postojali, a danas su mesto broj jedan na kome su mladi ljudi onlajn – istakla je Mejsonova.

Povratak u prošlost

– Ako se vratimo decenijama unazad, u 70-te i 80-te, sunčanje je bilo veoma popularno. Osećam kao da smo se vratili u te godine i skoro da je još gore sa načinom na koji društveni mediji i uticajni ljudi promovišu lepotu i glamuriziraju preplanulost – naglasila je profesorka Džordžina Long, direktorka Instituta za melanom u Australiji (MIA).

Milioni za nacionalnu kampanju

Odeljenje za zdravlje i brigu o starima saopštilo je da vlada ulaže deset miliona dolara u nacionalnu kampanju za prevenciju raka kože ovog i sledećeg leta u partnerstvu sa Savetom za rak Australije.

Kampanja je osmišljena tako da dopre do svih Australijanaca, posebno za muškarce starije od 40 godina.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here