Prema Nacionalnom istraživanju “Australian Talks 2021”, jednom od najvećih te vrste u zemlji, značajna većina anketiranih, njih 88 odsto, misli da je sigurnost radnih mesta problem u Australiji. Nešto više od četvrtine, 27 odsto, zabrinuto je da bi mogli da izgube posao u narednih 12 meseci.
Istraživanje je sprovedeno između 2. i 8. marta ove godine, nekoliko nedelja pre nego što je okončan program Savezne vlade JobKeeper, intervjuisano je 60.000 Ozija na temu sigurnosti posla na Petom kontinentu. Istraživanje je pokazalo i da anksioznost povezana s nesigurnošću posla utiče na različite starosne grupe na različite načine.
Iako je većina učesnika, njih 68 odsto, bila sigurna da bi mogli da nađu drugi posao ukoliko budu primorani na to, ljudi stariji od 50 godina bili su manjeg samopouzdanja od onih u mlađem životnom dobu.
Hronična nesigurnost
Alison Penington, viši ekonomista Centra za budući rad Australijskog instituta, ocenila je da rezultati pokazuju da standardni načini razumevanja učinka ekonomije, kroz rast zaposlenosti i rast BDP-a, nisu indikativni za razmere hronične nesigurnosti koju osećaju mnogi Oziji na terenu.
– Ljudi se s pravom tako osećaju, s obzirom na to da gotovo osam godina nismo videli porast stvarnih zarada, a činjenica je da se povećavaju nesigurni oblici rada – istakla je Penington.
Prema njenim rečima, pogled zaposlenih na tržište rada čini ih još nesigurnijim i žele da zadrže taj posao, bez obzira na to da li su pristojno plaćeni ili ne, jer se još nesigurnije osećaju ako gledaju šta može kasnije da ih očekuje.
Naime, kako je istakla Penington, polako se sve veći broj ljudi isključuje iz takozvanog tradicionalnog standardnog zaposlenja.
– Desilo se da su granice oko povremenih poslova konstantno pomerane, tako da danas imamo situaciju dugoročnih radnih odnosa na povremenim poslovima – naglasila je Penington.
Nepouzdan i nesiguran rad
U Viktoriji, australijskoj državi u kojoj se ekonomski problemi gomilaju s čestim i strogim restriktivnim merama zbog kovida, trenutno postoji pola miliona radnika koji povremeno rade (casual). Međutim, povremeni poslovi nisu svojstveni samo Viktoriji.
Oko 2,3 miliona povremenih radnika u Australiji nema pravo na plaćeno odsustvo, poput godišnjeg odmora i bolovanja.
Povremeni radnici bi trebalo da dobiju dodatni novac, obično od 20 do 25 odsto više nego što se plaća na sat, u zavisnosti od ugovora, kao naknadu za nedostatak prava na odsustvo.
Neki ekonomisti su pak mišljenja da definicija povremenog zaposlenja u stvari zaklanja stvarnu prirodu nesigurnosti zaposlenja u jednoj ekonomiji.
Profesor Dejvid Pic, sa Univerziteta Grifit, rekao je da veliki broj povremenih radnika zapravo radi redovno, pa je tačnije reći za njih da su stalni radnici kojima je uskraćeno odsustvo.
– Samo oko polovine zaposlenih kojima je uskraćeno odsustvo, grupa koja je popularna nazvana povremeni radnici, ima uvećana primanja – istakao je Pic.
Neke od ovih zaposlenih poslodavci mogu i da potplate, što je čest podatak u revizijama, ili predmet istraga koje vodi zaštitnik Australijske agencije za pošten rad.
Upravo ovi detalji se, prema Picovim rečima, često propuštaju u javnoj raspravi o “kežualizaciji” radne snage.
Kuda ide tržište rada?
S obzirom na to da trenutno postoji veliki broj slobodnih radnih mesta, neki poslodavci kažu da se bore da pronađu odgovarajuću radnu snagu. Ekonomista ANZ banke, Hejden Dajmz je mišljenja da će biti potrebno vreme da broj slobodnih radnih mesta krene da pada, odnosno da se to neće dogoditi sve dok međunarodne granice Australije budu zatvorene.
– Australija uvozi veliki broj radnika. Poznato nam je da je migracija ovde obično vrlo jaka. Pritom, veliki broj slobodnih radnih mesta su upravo ona koja su slabo, a ne dobro plaćena – rekao je Dajmz.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi potražnja za radnicima do kraja godine ostala ovako velika, treba očekivati da će u tom slučaju biti manje povremenih poslova. Za sada još uvek nema jakih znakova za to, jer se Australija tek nalazi u početnoj fazi ekspanzije.
– Ukoliko i za šest meseci budemo imali vrlo jaku potražnju za radnom snagom, onda će se te stvari desiti. Jer u tom slučaju se pregovaračka moć vraća na stranu zaposlenih, što je neizbežno kada imate neusklađenost između vrlo velike potražnje s jedne i slabe ponude radne snage s druge strane – naglasio je Dajmz.
Minimalna satnica – nedovoljna
Istraživanje je ujedno pokazalo da blizu dve trećine, ili 63 odsto Australijanaca, smatra da bi minimalna zarada, koja trenutno iznosi 19,49 dolara na sat, trebalo da bude veća. Oko 14 odsto je mišljenja da bi minimalna zarada čak trebalo da bude mnogo veća.
Vreme za bolje plate u ugostiteljstvu
Prema mišljenju zaposlenih u ugostiteljstvu, sada je pravo vreme za zanimanja potrebna ovoj industriji. Naime, sadašnje stanje izazvano pandemijom i zatvorenim granicama, je povoljan trenutak u ugostiteljstvu da se postave zahtevi za višim nadnicama, jer se retko dešava da imate više posla nego što je na ljudi raspolaganju.
