Marko Karović
Poziv na solidarnost: Mirjana Knežević

Institut za transfuziju krvi Srbije (ITKS) je visokospecijalizovana, naučnoistraživačka, zdravstvena ustanova, referentna za oblast transfuziologije, sa tradicijom dugom 77 godina.

– Za transfuziju krvi ne postoji alternativa, veštačka krv ne postoji, samo čovek čoveku može dati krv. Uspešno funkcionisanje sistema za transfuziju krvi zasniva se pre svega na altruizmu, solidarnosti i građanskoj odgovornosti svakog pojedinca u društvu – ispričala je za “Vesti” Mirjana Knežević, stručni saradnik na motivaciji i organizaciji dobrovoljnih davalaca krvi (DDK).

Istakla je da su osnovni principi DDK: dobrovoljno, anonimno, neplaćeno i naravno redovno. Osobe koje prilikom povrede ili tokom operacije izgube znatnu količinu krvi, moraju primiti adekvatnu nadoknadu u vidu transfuzije. Krv moraju da primaju i osobe obolele od leukemije i teških malignih oboljenja. Svaka jedinica krvi se testira na bolesti prenosive krvlju – hepatitis B, hepatitis C, sifilis i HIV radi bezbednosti primaoca krvi.

– Dnevne potrebe za krvlju u Beogradu su oko 350-400 jedinica krvi dnevno. Populacija u našoj zemlji stari, prosečno starosno doba je 42 godine, broj potencijalnih DDK se smanjuje, transfuzija je nezamenljiv vid terapije, a potrebe za krvlju u zdravstvenim centrima rastu – objasnila je Kneževićeva.

Cilj ove ustanove je da se obezbede dovoljne količine krvi za potrebe bolnica u Beogradu, promocija DDK, prikupljanje krvi, testiranje krvi, registar davalaca kostne srži jer krv je, kako ističe Knežević, potrebna svakog dana, svakog sata u godini.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba između 18 i 65 godina kod koje se, na sam dan akcije davanja krvi, lekarskim pregledom i proverom krvne slike ustanovi da davanje krvi neće ugroziti ni nju ni osobu kojoj će se ta krv dati. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje, rad, učenje i druge aktivnosti. Muškarci mogu davati krv na tri meseca, a žene na četiri meseca.

Ograničenja

Postoje neka medicinska ograničenja kada osoba ne može dobrovoljno davati krv.

U Privremena medicinska ograničenja da neko ne može da daje krv spadaju lakše infektivne bolesti (prehlada i grip), kao i primena antibiotika, posle kojih mora da prođe 7-10 dana. Takođe, posle pirsinga, tetovaže, hirurških intervencija i akupunktura – mora da prođe šest meseci. Osobe ženskog pola ne mogu davati krv u toku menstrualnog ciklusa.

Trajno ograničenje imaju osobe sa malignim i teškim hroničnim oboljenjima (srca, pluća, bubrega itd) koje ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.

Davalac daje jednu jedinicu krvi i ona se može dati jednoj ili trima različitim osobama. Jedna jedinica nekome može spasiti život, a često je potrebno i mnogo više. Za jednu operaciju kuka potrebno je pet i više jedinica krvi, za operaciju na otvorenom srcu tri do pet jedinica krvi.

Da li ste znali…

– da 1 osoba = 1 jedinica krvi = 4 krvne komponente = za 4 različita bolesnika

– da je za operaciju na srcu i velikim krvnim sudovima potrebno najmanje šest jedinica krvi

– da je za operaciju kičme potrebno najmanje osam jedinica krvi

Nema rizika

– Ne postoji rizik za dobijanje bolesti prilikom dobrovoljnog davanja krvi, jer je celokupan pribor za uzimanje krvi sterilan i za jednokratnu upotrebu. Osobe koje su preležale COVID-19 mogu dati krv ukoliko su bili lakši simptomi nakon 28 dana, ukoliko je osoba imala upalu pluća mora sačekati tri meseca – rekla je “Vestima” Mirjana Knežević.

Nevakcinisane osobe koje ispunjavaju opšte uslove za davanje krvi mogu dobrovoljno dati krv, ako su vakcinisane takođe mogu dati krv, nakon fajzera, sinofarma i moderne bez odlaganja, a nakon astra zeneke i sputnjik V mora se sačekati 14 dana.

Dobrota na delu

U Institutu za transfuziju krvi u Beogradu zatekli smo 43-godišnjeg Ivana Golubovića koji, kako nam je ispričao, dobrovoljno daje krv već 20 godina, tri puta godišnje.

– Kada dajem krv osećam se dobro, a kada pomažem drugima osećam se srećnim – kratko nam je objasnio Golubović, inače A negativne krvne grupe.