Do velikih otkrića u istoriji medicine došlo se na jednostavne načine, nakon što je bečki lekar Karl Landštajner 1900. uočio osnovne karakteristike krvnih grupa ABO, čime je počela nova era dokazivanja krvnogrupnih antigena. Dve godine kasnije njegovi saradnici su otkrili AB, a posle toga otkriven je i Rh faktor. Saznanje da je pojavu imunizacije majke na RhD antigen ploda moguće sprečiti primenom odgovarajuće količine hiperimunog anti-D imunoglobulina posle porođaja i prekida trudnoće, predstavlja jedan od trijumfa preventivne medicine.
Ovo u intervjuu za “Vesti” ističe dr Snežana Jovanović Srzentić, naučni saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnik Odeljenja za prenatalna, molekularna testiranja i krvne grupe u Institutu za transfuziju krvi Srbije:
Nobelova nagrada
Kada su i kako ustanovljene vrste krvnih grupa i kako se i kada javila ideja o zameni vlastite krvi tuđom?
– Kao terapijsko sredstvo, cak i per os (na usta) primenjuje se od davnina. Papi Inoćentiju Osmom je 1492, posle moždanog udara, savetovana primena krvi kao terapijskog sredstva, od tri desetogodišnja dečaka. Ovu transfuziju je, zbog načina primene, papa odbio. Godine 1615. Andreas Libavijus opisao je svoju tehniku transfuzije krvi, koja nije masovno primenjivana. Vilijam Harvi je 1628. otkrio funkciju srca i postojanje krvotoka, čime je pojačao radoznalost stručnjaka i potrebu za transfuzijama krvi od čoveka čoveku, na čemu je mnogo radio engleski lekar Džejms Blandel. Ipak, to su bili poduhvati praćeni velikim neuspesima sve do otkrića Landštajnera.
U čemu je bio značaj tog otkrića?
– Reč je o jednostavnom eksperimentu. Landštajner je uzeo uzorke krvi, sopstveni i petorice saradnika, odvojio serum od eritrocita i međusobno mešao svaki uzorak seruma sa svakim uzorkom eritrocita. U nekim mešavinama zapazio je aglutinaciju (slepljivanje eritrocita zbog vezivanja antitela za antigene na njima), a u drugima nije. Tako je utvrdio postojanje krvnih grupa A, B i O (ne 0, nego O, od nemačkog ohne, što znači bez)…
Saznanje o tome kojoj krvnoj grupi zaista pripadamo može da pomogne u lečenju mnogih bolesti, čak i da spreči smrt?
– Ubrzo se pokazalo da je Landštajnerovo otkriće od nemerljivog praktičnog značaja za kliničku medicinu, jer je doprinelo lečenju i spasavanju života pacijenata širom sveta. Otkrićem krvnih grupa sistema ABO početkom 20. veka započinje nova era u transfuzionoj medicini. Dan Landštajnerovog rođenja, 14. jun, izabran je za Svetski dan davalaca krvi. Istini za volju, za svoje otkriće krvnih grupa Landštajner je dobio Nobelovu nagradu tek 1930. godine.
Otpornost na koronu
Znamo da postoje univerzalni davaoci i primaoci. Ko je šta, u tom svetu, u kome svakako krv nije i nikada neće biti voda?
– Od otkrića krvnih grupa sistema ABO važi pravilo da su osobe krvne grupe O “univerzalni davaoci”. Tačnije bi bilo reći da su eritrociti osobe krvne grupe O “univerzalni”, jer na njima ne postoje antigeni A, odnosno B, dok je “univezalna” plazma krvne grupe AB, jer u njoj ne postoje ABO antitela. Krv svakako nije voda jer eritrociti, pre svega, nisu imunološki inertni, a u plazmi se nalaze veoma potentna ABO antitela.
Da li su pojedine krvne grupe otpornije na viruse i bolesti, i uopšte snažnije u životu?
– Postoje određeni rezultati koji ukazuju na povezanost krvnih grupa i bolesti, odnosno otpornost osoba sa određenim krvnim grupama prema nekim patogenima. Najnovija ispitivanja ukazuju da su osobe krvne grupe A-RhD-poz, i B-Rh-poz. podložnije nastanku infekcije virusom COVID-19, dok su osobe krvnih grupa O, RhD-neg. i AB, RhD- neg. u manjem riziku za nastanak infekcije COVID-19 virusom. Razlog za to za sada nije otkriven, a još neke studije su i dalje u toku, pa će se s vremenom doći do odgovarajućeg zaključka.
Jedno od pitanja koje intrigira i zanima mnoge ljude je i zašto su vene plave, a krv crvena?
– Krv je crvena zbog hemoglobina, proteina koji je zadužen za prenos kiseonika crvenim krvnim zrncima, a koji apsorbuje mnogo plavog svetla i reflektuje mnogo crvenog svetla. Vene, za razliku od arterija, nose deoksigenisanu krv siromašnu kiseonikom, koja u tkivu oko vena apsorbuje mnogo više crvenog svetla od krvi bogate kiseonikom. Pored toga, vene koje su bliže površini kože emituju više plave svetlosti i vrlo malo crvene; kada se vene oslobode kiseonika i postanu tamnije, i dalje su crvene, ali naginju ka plavoj nijansi.
Transfuzija na Solunskom frontu
Kada je, u stvari, obavljena prva uspešna transfuzija krvi?
– Zahvaljujući otkriću krvnogrupnog sistema ABO i uvođenja natrijum-citrata kao konzervansa koji je sprečavao zgrušavanje krvi uzete od dobrovoljnih davalaca, milioni života spaseni su u Prvom svetskom ratu. U srpskoj vojsci na Solunskom frontu hirurg dr Nikola Krstić uspešno je primenio 1915. godine prvu transfuziju konzervisane krvi, a davalac krvi je bio srpski vojnik Budimir Gajić iz okoline Ljiga. Ovaj poduhvat izvršen je samo godinu dana posle uvođenja konzervansa koji sprečava proces zgrušavanja krvi u medicinskoj praksi – ističe dr Jovanović Srzentić.
Umerenost u ishrani
Mnogo se piše i priča i o tome koja vrsta hrane odgovara kojoj krvnoj grupi, šta mislite o tome?
– Krvne grupe su nasledne biološke karakteristike koje se po svojoj distribuciji razlikuju među rasama, narodima, čak i etničkim grupama, koje žive na različitim kontinentima i klimatskim uslovima, naviknuti na hranu i običaje svoga podneblja. Sigurno je da savremeno doba podrazumeva migracije, mešanje kultura, običaja i ishrane, ali je za uniformno i striktno pridržavanje pravila u ishrani prema krvnim grupama potrebno još istraživanja. Najvažnije je jesti umereno, zdravo i biti fizički aktivan – savetuje naša sagovornica.
Poređenje sa životinjama
Mnogi se pitaju i o tome koja je razlika između čovečje krvne grupe i životinjske?
– Poznato je da postoje i krvne grupe kod životinja odnosno sisara, da su u svinja neki antigeni veoma slični određenim humanim eritroitnim antigenima, ali o tome bolje sa stručnjacima iz oblasti veterinarske medicine.
Poznati su i podaci da je u istoriji bilo neuspešnih pokušaja da se bolesnom čoveku pokušavalo da pomogne transfuzijom životinjske krvi.
– Ričard Lover je 1665. eksperimentisao sa transfuzijama krvi od psa psu i od psa čoveku, a 1667. Žan Baptist Denis u Francuskoj izveo je uspešnu transfuziju od ovce čoveku. Udruženje lekara Pariza je, zbog ozbiljnih komplikacija i smrtnih ishoda, 1668. zabranilo transfuziju krvi od životinje čoveku – ukazuje dr Snežana Jovanović Srzentić.
Uticaj Rh faktora
– Grupu AB otkrili su Landštajnerovi saradnici, De Kastelo i Serli, dve godine kasnije. Posle toga najznačajniji događaj u ovoj oblasti bio je otkriće takozvanog Rh faktora ili RhD antigena, koji ima 85 odsto osoba bele rase, a 15 procenata je Rh negativno. Anti-D antitelo otkrili su Levin i Stetson 1939-1940. u krvi žene koja je rodila mrtvo dete, a dala je podatak da je nešto ranije primila transfuziju krvi od supruga. Pretpostavilo se da su suprug i dete imali na svojim eritrocitima neki marker koji je uslovio stvaranje supstance u organizmu žene, a ta supstanca smrt deteta. Bilo je to anti-D antitelo – priča dr Jovanović Srzentić.
