U srcu Katalonije, na 50 km od Barselone, na visini od 1.236 metara, nalazi se planinski masiv Monserat, jedno od najzagonetnijih i najlepših mesta, ne samo u Španiji nego u celom svetu. Na katalonskom Monserat znači nazubljene ili usečene planine, a gotovo uklesan u stenama, tu je i istoimeni benediktanski manastir posvećen Devici Mariji. Izgrađen je pre više od hiljadu godina i predstavlja verski i duhovni centar Katalonije koji pohodi veliki broj hodočasnika iz celog sveta.
Do manastira se dolazi planinskim vozom (kremalierom), pešice ili žičarom, a do najviše tačke planine – uspinjačom. Manastir je 1025. godine osnovao Oliba (iguman Ripola), Napoleonova vojska ga je rušila, ali je obnavljan, a poslednjoj rekonstrukciji, početkom 20.veka, prisustvovao je i poznati španski arhitekta Antonio Gaudi. Trenutno je u njemu oko 100 monaha, a kompleks sadrži i hotel za hodočasnike.
Ono što ga čini jedinstvenim je statua Bogorodice sa bebom – Crne Madone (La Moreneta). Legenda kaže da ju je Sveti Luka isklesao, a Sveti Petar doneo u Španiju. Godine 718. statua je sakrivena u planinama Monserata kako bi spasila Saracene, a zatim je izgubljena. 890. godine Crnu Devicu su otkrili pastiri u pećini, gde su dospeli pod uticaj anđeoskog pevanja i tajanstvenog sjaja.
Na ovom mestu je izgrađena kapela, a pećina je postala poznata kao Santa Kova (Sveta pećina). Statuu visine 95 cm Katalonci zovu “Darkija”, jer je napravljena od crne topole i ima zlatnu odeću. Godine 1881. papa Lav 13. je kanonizovao statuu, proglasivši je svecem zaštitnikom Katalonije. Veruje se da pomaže ženama da zatrudne, pa mnoge dolaze sa tom željom.
U podužem redu vernici prilaze statui, a dodir njene ruke, kažu, garantuje ispunjenje želje. Ljudi dolaze u manastir da traže ozdravljenje od bolesti, srećan brak ili rođenje deteta. U zgradi Bazilike nalazi se posebna prostorija u kojoj su zahvalnice i pokloni Bogorodici od Monserata, među kojima su venčanice, ortopedski pribor koji je pripadao osobama izlečenim od bolesti. Iskustva su fascinantna, a kažu, nema onog ko se nije bar jednom vratio. Katalonci imaju izreku “Neće biti srećno oženjen ko ne dovede svoju mladu na Monserat”, pa se tako neveste upoznaju sa Crnom Devicom da bi dobile njen blagoslov i osigurale dobrobit budućeg porodičnog života.
Arhitekte, vajari i umetnici u 19. i 20. veku naporno su radili na stvaranju unutrašnjosti katedrale. Oltar manastira isklesan je u steni, ukrašen srebrom i emajlom. Manastir čuva veoma vrednu zbirku umetnina, među kojima su i eksponati iz drevnog Egipta i sa Bliskog istoka, kao i remek-dela El Greka, Karavađa, Dalija i Pikasa. Ogromna biblioteka sadrži 300.000 knjiga i 400 autentičnih rukopisa, uključujući egipatske papiruse, zbirku himni Libre Vermile, retke srednjovekovne rukopise.
Posetioci za uspomenu ponesu neki prirodni proizvod (čaj, med, tinkturu) koji prave monasi. Ljubitelji likera mogu da probaju za samo jedan evro četiri različita pića napravljena po staroj recepturi, ali oprezno – prilično su jaki, pa lako opijaju. Inače, petočasovni izlet iz Barselone u Monserat košta od 45 do 60 evra.
Moćno mesto
U dvorištu bazilike je “krug moći” – ko stane tu i zaželi želju, ostvariće mu se, a ako zatvori oči i podigne ruke ka nebu, dobiće božansku energiju. Tu je i izvor svete vodice koja se uzima za dobro zdravlje.
Dečji hor Eskolanija
Manastir ima i dečji hor Eskolanija – najstariju školu pevanja u Evropi. Eskolanija broji 50 dečaka od 9 do 14 godina koji u manastiru žive, obrazuju se, uče se igri i horskom pevanju. U školu se primaju samo dečaci iz Katalonije, Valensije i Balearskih ostrva. Svakog dana u 13.00 hor u bazilici peva Salve i Virolai napeve. Inače, dečaci su u horu dok im glasovi ne mutiraju, a onda prestaje njihov boravak u školi.
Operska diva
Čuvena operska diva Monserat Kabalje dobila je ime upravo po ovom manastiru. Naime, njena majka je u nastojanju da dobije potomstvo došla u ovaj manastir da se pomoli Crnoj Madoni. Kada je rodila devojčicu dala joj je ime Marija de Monserat.
