Otmenog držanja i u elegantnoj kao krv crvenoj haljini, kraljica Natalija Obrenović je laganim koracima ušetala u Zlatni salon Doma Jevrema Grujića.
Toplim glasom pozdravila je goste, koji su to popodne došli na čajanku, a među kojima su bili i reporteri “Vesti”. Suptilna i odmerena, kako joj dolikuje, spontano i bez okolišanja je započela ćaskanje.
– Volela sam da svake srede dođem kod Jevrema i Jelene Grujić. Sve dame iz najuglednijih beogradskih kuća dolazile su tada na šoljicu toplog čaja i lepog razgovora. Ćerka Grujićevih, mala Stana, svaki put bi se obradovala francuskim časopisima, koje sam joj donosila i divila mojim toaletama. Sećam se kako je rasla i stasala za udaju, a Milan i ja smo odlučili da joj donesemo nešto što joj sigurno niko neće kupiti. Lično sam iz Pariza poručila ovu divnu škrinju sa setom za liker – objašnjava kraljica pokazujući ponosno stakleni komplet.
– Kako je samo Stana bila srećna! Baš kao i ja kad sam prvi put videla Milana – stidljivo je dodala i sela za sto s lanenim stolnjakom i istim takvim salvetama.
Susret u Beču
Nas dvadesetak rasporedilo se u četiri salona, gde smo bili okruženi portretima srpskih vladara i brojnim eksponatima, među kojima je i Natalijina šoljica za čaj. Dok nam konobar sipa topli napitak, ona setnim glasom nastavlja priču o ljubavi s Milanom Obrenovićem. Priznala da je žarko htela da se uda za njega, da joj je uloga princeze vladarke odgovarala i da je “često sebe hvatala kako se divi slici Milana”.
– Nalazila sam da je lep momak mada mi se njegov glas nije dopao. U Beču smo se upoznali, tri puta sreli. Kad je zatražio moju ruku, pristala sam, osećajući da sam spremna da mu dam i srce i dušu. Moj verenik mi je pisao veoma nežna pisma, prvi put neko mi je govorio o ljubavi – setno priča Natalija dok otmenim pokretom prinosi ustima šoljicu iz XIX
veka.
Nameštajući dugačke bele rukavice, priznala je da ju je iznenadila Milanova želja da se venčaju. Delovalo joj je neobično što taj svečani dan ne želi da provede u svojoj zemlji i da svoju sreću pokaže i podeli sa narodom.
– To će kasnije biti razlog sukoba između kralja i mene jer koliko se on trudio da se odvoji od svog naroda, toliko sam se ja trudila da mu se približim – pognute glave nam je otkrila.
A onda je pored svoje ljupke strane, pokazala i onu prkosnu.
– Žena je kao senka. Ako idete za njom, ona beži od vas, a ako bežite od nje, ona ide za vama. Onaj ko je ovo izrekao, sigurno nije poznavao ponositu ženu – šeretski je rekla kraljica.
Hirovita i moderna
Vešto je podstakla na razgovor i druge goste uz napomenu da se na ovim čajankama razgovara samo o lepim stvarima poput putovanja, pozorišnih predstava i mode, nikako o ružnim temama.
Kako je tekla raznovrsna priča, saznali smo da je bila svesna da je srpski narod voli i da ga je šarmirala kad im se kao strankinja rusko-rumunskog porekla prvi put obratila na srpskom jeziku. Znala je, kaže, da su je neki smatrali hirovitom zbog načina života.
– Volela sam da putujem, volela sam parisku modu i da kupujem stvari – rekla je Natalija te ustala da bolje vidimo njenu efektnu haljinu s korsetom, žiponom, čipkom i perjem.
Istakla je da su je mnogi osuđivali što je na srpski dvor donela evropsku kulturu jer su se služila francuska jela. I meni je bio na francuskom jeziku.
– Želela sam da Srbija izgleda kao evropska kraljevina, a nekima se to nije svidelo – ravnodušno je rekla kraljica.
Svojim nastupom i ophođenjem, Natalija nam je nesebično otkrila pravila i tajne lepog ponašanja u visokom društvu. Sve je bilo tako “živo” da nam se čini da smo na kratko živeli u njeno vreme. Prebrzo je, čini se, došlo vreme da se razilazimo.
Obraćajući se Nataliji sa “Vaše kraljevsko visočanstvo”, jedna od gošći, Snežana Milošević (76) najavila je svoj odlazak.
– S obzirom na to da nema Milana, idem kući – rekla je u šali ova Beograđanka, a potom s nama podelila utiske:
– Natalija je božanstvena, prelepa, nežna, njena priča je bogata informacijama.
Iskustvo koje treba doživeti!
Dobrotvorka umrla u nemaštini
Natalija Obrenović je imala nadimak Srpska majka. Dodeljen joj je zbog požrtvovane brige i truda oko ranjenika za vreme rata s Bugarskom 1885. Bila je i veliki dobrotvor. Nakon majskog prevrata 1903, u kojoj su joj ubijeni sin jedinac Aleksandar i snaja Draga Mašin, pripala joj je sva imovina porodice Obrenović. Testamentom je velika imanja, kao i 7.700 hektara šume u Srbiji zaveštala Beogradskom univerzitetu i manastirima i crkvama, zadužbinama Obrenovića. Jedan deo u novcu i umetničkim slikama odredila je živim potomcima Jakova Obrenovića, brata kneza Miloša Obrenovića. Umrla je 1941. u siromaštvu u Parizu.
Kralj u pismu tražio oproštaj
Istorijski spisi prikazuju Natalijin i Milanov odnos kao veliku, ali tužnu ljubav, koja se završila razvodom i njenim proterivanjem iz zemlje. Među izloženim eksponatima u Grujićevom domu pronašli smo Milanovo pismo upućeno Nataliji u kome je tražio njen oproštaj.
Podsetimo, Natalija se sa 17 godina (1875) udala za Milana u Beogradu, a naredne godine mu je rodila sina Aleksandra. Zbog kraljevog lagodnog života, brojnih neverstava, različitih karaktera (ona hladna, on temperamentan) i drugačijih političkih težnji (Milan okrenut Austrougarskoj, Natalija rusofil) došlo je do udaljavanja, a potom i dramatičnog rastanka. Prenosimo vam deo pisma (odlomak iz knjige “Memoari kralja Milana” nepoznatog autora) u kojem se srpski vladar, persirajući joj, izvinjava bivšoj supruzi, želeći njen oproštaj:
“Natalija! U svom životu često sam Vam bol i tugu zadavao, a danas Vam se poslednji put obraćam… U trenutku kada sam spreman da izađem pred najvišeg sudiju, hoću sve da Vam priznam… Artemiza mi jeste bila ljubavnica, ali tek od onda kada ste Vi napustili Srbiju… Svet će reći da su me upropastile žene… Naredio sam da Vas iz Srbije i Nemačke proteraju sa žandarmima, čime sam Vam pričinio veliku patnju. Ali u ovom trenutku, kada su mi dani odbrojani i kad pred Vama priznajem sve, molim Vas za oproštaj… A sada Natalija, ostajte mi dobro i neka Vas bog čuva! Oprostite mi sve što sam pred Vama zgrešio… Neka moja smrt donese sreću Vama i Saši. Grlim Vas i još jednom molim za oproštaj. Milan.”
Dame s notesima punim udvarača
Kraljica Natalija je mnogo volela dvorske i gradske balove za koje se vezuju brojna pravila i anegdote. Kao i sve ostalo, kraljica nam je neke nesebično otkrila. Za odevanje mladih dama je, recimo, postojao poseban protokol. Haljine su se šile, obavezno od čipke i svile. Naravno, sa šlepom.
– Nekada je taj šlep, koji je išao za damama, bio dugačak pet metara. Kada bi dame igrale, šlep bi se kačio za ramena na dugmiće od dijamanata. Posebno šik u ono vreme bilo je da se pored trake na glavi nađe i belo nojevo pero – objašnjava naša sagovornica.
Obavezni deo asesoara, dodaje ona, bila je torbica. U njima su dame nosile male novčanike u kojima su čuvale zlatnike i pisaljke i notese s koricama od plemenitih metala.
– U notes su upisivale redosled igara na nekom balu. Takođe, obeležavale su da li su igrale neku igru ili ne. U tom periodu bilo je omiljeno oro, tj. kolo. Vrlo često se dešavalo da nisu igrale valcer ili polku, koju su tek dolazili u naše krajeve, već upravo kolo – priča Natalija.
Ona nam je potom otkrila da su dame u notes upisivale i redosled udvarača odnosno kako će s kojim mladićem plesati na balu. Posebno zanimljiv detalj jeste da je postojala i linija ispod koje su se nalazili mladići, koji su bili udvarači u rezervi. Kad neko iz “prve postave” ne bi došao na jedan bal, momci iz druge postave bi zaigrali s damama kojima su se dopali.
Inače, upravo kraljica Natalija je uvela protokol gde će ko sedeti na dvorskom balu i tako žena nije sedela pored muža već su bili raspoređivani po kategorijama.
Čuvena čoko torta
Osim čaja, posluženi smo i Natalijinom omiljenom čokoladnom tortom, nazvanoj po njoj. Recept za ovaj slatkiš je pronađen svojeručno ispisan u kuvaru Jelene Grujić iz 1888. Kraljica nam je otkrila i “malu tajnu” domaćice – na svako parče sipala je po nekoliko kapi najkvalitetnijeg francuskog konjaka.
Srpska Mona Liza
Pre početka čajanke, u Domu Jevrema Grujića videli smo izložbu “Srpski kraljevski portreti” i čuli zanimljivu priču o svakom od 12 vladara. Među živopisnim portretima je i slika kraljice Natalije, remek-delo Steve Todorovića, koje su mnogi nazvali srpskom Mona Lizom. Izložba traje do 28. marta.
Nevena dočarala atmosferu
Program “Čajanka sa kraljicom Natalijom” organizuje se nedeljom u Domu Jevrema Grujića u Beogradu na isti način kao pre više od 100 godina. Privilegija da bude srpska kraljica jednom nedeljno pripala je, na neskriveno zadovoljstvo posetilaca, Neveni Ostojić, kustosu Grujićevog doma.
