Sve što treba da znate pre kupovine toplotne pumpe

Poslednjih godina, popularnost toplotnih pumpi širom sveta, sve više raste. Toplotne pumpe jesu energetski efikasno rešenje za grejanje, hlađenje i zagrevanje sanitarne vode. Osim toga, kako koriste obnovljive izvore energije, predstavljaju ekološki prihvatljivu soluciju. Ako ste se i vi opredelili za nabavku toplotne pumpe, u nastavku pročitajte šta sve treba da znate pre kupovine toplotne pumpe.

Toplotne pumpe su uređaji koji koriste toplotu iz okoline koju zatim pretvaraju u energiju i izvor toplote za zagrevanje prostora. Ta toplota je zapravo obnovljiv izvor energije, odnosno sunčeva energija akumulirana u prirodnim elementima – zemlji, vazduhu i vodi. Sistem toplotne pumpe se dakle temelji na principu prenošenja energije iz spoljašnjeg prostora u objekat koji se zagreva.

Za njihov rad, tj. za pokretanje kompresora potrebna je električna energija, međutim, važno je istaći da za 1 kW uložene električne energije toplotna pumpa proizvede čak 4 kW toplotne energije. To znači da električna energija omogućava rad kompresora sa razmerom uloženog/dobijenog 1:4. Stoga, može se reći da je toplotna pumpa izvanredno energetski efikasno rešenje.

Ona predstavlja idealnu kombinaciju sa podnim grejanjem jer hidraulično podno grejanje radi na niskim temperaturama. Toplotna pumpa može u bilo kom trenutku da obezbedi odgovarajuću temperaturu vode za funkcionisanje podnog grejanja.

Ako ste se opredelili za sistem toplotne pumpe, trebali biste da znate nekoliko stvari:

Odabir odgovarajuće vrste toplotne pumpe

Prema izvoru odakle preuzimaju toplotnu energiju, razlikujemo toplotne pumpe: voda-voda, zemlja-voda i vazduh-voda.

Toplotna pumpa voda-voda se smatra najefikasnijom i najpostojanijom na niskim temperaturama, međutim zahtevna je za ugradnju. Ona koristi podzemnu ili površinsku vodu kao izvor energije i vraća je ohlađenu, tj. preuzima toplotnu energiju od podzemnih voda a zatim prenosi na vodu kod sistema grejanja, nakon toga vraćajući je u zemlju. Njen COP (koeficijent učinka – razlika između uložene el. energije i toplotne energije dobijene iz prirodnog izvora) jeste 5,2-6,2.

Toplotna pumpa zemlja-voda preuzima toplotnu energiju iz zemlje i prenosi je na vodu koja se nalazi u cevima sistema grejanja. Njen COP iznosi 4,4-5. Instalacija toplotne pumpe zemlja-voda je takođe zahtevnija.

Sistem vazduh-voda je najrasprostranjeniji jer je ova toplotna pumpa jednostavnija za montažu i pristupačne cene. Ona preuzima toplotnu energiju iz spoljašnjeg vazduha koju zatim prenosi na vodu koja se nalazi u cevima sistema grejanja. Ne zahteva izvođenje složenih zemljanih radova. Ipak, važno je napomenuti da ona ima najmanji COP. Koeficijent učinka iznosi 3,4-4.

Toplotna pumpa je skuplja početna investicija

Premda grejanje na toplotnu pumpu zahteva veće početno ulaganje, ona je izuzetno povoljno rešenje. Naime, radni vek toplotne pumpe procenjuje se na više od 25 godina. Početna investicija se, u proseku, isplati za svega 5 godina. Kako do 75% potrebne energije toplotna pumpa preuzima od navedenih obnovljivih izvora, uštede će se videti direktno na mesečnim računima.

Zanimljiv je podatak da je toplotna pumpa za grejanje vode u domaćinstvu najjeftiniji način za obezbeđivanje tople vode koji prevazilazi čak i solarne kolektore, koji su na drugom mestu.

Cena toplotne pumpe zavisiće od njene vrste. Toplotne pumpe voda-voda ili zemlja-voda su skuplje od toplotne pumpe vazduh-voda i koštaju između 5.000 i 10.000 EUR. Toplotna pumpa vazduh-voda, prosečne snage 8kW, kreće se od 2.500 EUR pa naviše.

Toplotna pumpa mora biti dovoljne snage

Sistem toplotne pumpe ne podleže tipskom rešenju, odnosno kolike snage će biti zavisi od situacije na terenu. Ugradnja toplotne pumpe mora biti poverena stručnim licima, koji će vas najbolje posavetovati oko odgovarajuće snage, tj. dimenzija toplotne pumpe. Oni će uzeti u obzir veličinu prostora, jer što je veća kvadratura biće potrebno više energije za zagrevanje, kvalitet izolacije, klimatske prilike u vašem području.

Predimenzionirana toplotna pumpa, odnosno sistem veće snage nego što je potrebno, ima manju energetsku efikasnost. Naime, javljaju se “kratki ciklusi” rada. Ako su energetske potrebe manje od minimuma toplotne pumpe koji može da isporuči, tada se sistem neprestano uključuje i isključuje u kratkim intervalima. Kompresor troši više energije prilikom pokretanja, što nepovoljno utiče na potrošnju struje. Osim toga, povećava se habanje komponenti zbog neprestanog paljenja i gašenja. Dolazi se do još jednog zaključka – pošto je veća toplotna pumpa skuplja, zašto biste platili više nego što je potrebno?

Sa druge strane, ako je toplotna pumpa nedovoljne snage neće raditi efikasno.