Da li je sterilizacija dobra ili ne, kada je treba raditi, hoće li se vašoj kuci i maci posle toga nešto loše desiti, kako ga negovati nakon zahvata… Na ova i druga bitna pitanja o sterilizaciji za portal Nova.rs odgovara dr Maja Ilić, veterinarka s bogatim iskustvom.
Sterilizacija kuca i maca je popularan naziv za ono što je u medicinskom rečniku ovarihisterektomija, tj. otklanjanje jajnika i materice. Ponekad u terapijske svrhe, sterilizacija se najčešće radi kao preventiva, na predlog vlasnika.
I dok neki vlasnici razmišljaju da li će se njihova kuca ili maca ugojiti posle sterilizacije ili promeniti karakter, dr Maja Ilić, veterinarka, kaže da zapravo prvo treba da razmislite da li ćete nekad u budućnosti poželeti potomstvo svoje kuce ili mace, pa tek onda da pođete u veterinarsku ambulantu. Ali takođe treba da razmislite i da li ćete imati uslova za to potomstvo, kao i da li ste spremni da ispratite teranje, koje ume da bude veliki izazov.
Najbolje posle prvog teranja
A ako se odlučite za sterilizaciju, sledeća bitna bitna stvar je – tajming.
Veterinarka govori koje je najadekvatnije starosno doba kuce ili mace za sterilizaciju.
„Najranije nakon prvog teranja. Kuca ili maca, kao i deca, prolaze kroz više faza fizičkog, emotivnog i hormonskog sazrevanja, pa prekid ovog razvoja može dovesti do brojnih poremećaja. Ako se kuca ili maca upare u prvom teranju, stabilizacija hormona i završetak faze ‘adolescencije’ će nastupiti brže. A ako se ne pare i ukoliko ste u mogućnosti da ispratite dva ili tri teranja, bilo bi bolje sačekati kompletnu stabilizaciju organizma, i vršiti sterilizaciju nakon drugog ili trećeg teranja, ali ne ni mnogo kasnije.“
Dr Ilić kaže da je idealno da od teranja do sterilizacije prođe dva do dva i po meseca, a najranije mesec dana, i da operacija nikako ne sme da bude u teranju i neposredno nakon njega.
Što se tiče zahvata, dr Ilić kaže da postoji klasična i laparoskopska sterilizacija i da obe metode imaju svojih prednosti i mana.
„Dok je prednost laparoskopske metode u nešto manjem rezu, klasična metoda omogućava bržu i sigurniju intervenciju u slučaju komplikacija, a naročito kod zaustavljanja iznenadnih krvarenja koja se mogu dogoditi kod svake operacije, te znatno lakše otkrivanje eventualnih problema na drugim organima.“
A koliko je ova intervencija opasna za našu kucu?
„Sterilizacija svakako ne spada u hirurške intervencije visokog rizika i najćešće se kvalifikuje kao rutinska operacija. Ipak, svaka hirurška intervencija nosi sa sobom dozu rizika koji se pre svega tiče generalnog stanja organizma pre i u toku intervencije ili mogućih posledica anestezije“, priča dr Ilić.
Otuda je važno da vlasnici znaju na šta naročito treba da obrate pažnju kad pripremaju ljubimica za ovu operaciju.
„Kuca ili maca mora biti zdrava, bez ikakvih akutnih oboljenja. Obavezno informišite veterinara ako vaša kuca pati od nekog hroničnog stanja ili bolesti. Zatim, vaša ljubimica ne sme ništa da jede 24 sati pre operacije, kao ni da išta pije 12 sati pre operacije.“
Ako se ispoštuju ovi uslovi, proces buđenja iz anestezije će biti mnogo lakši i podnošljiviji za vašu mezimicu.
Takođe, posle zahvata, očekujte da kuca, odnosno maca neće biti sva svoja nekoliko sati, uostalom kao ni čovek po izlasku iz anestezije.
„Svaki organizam individualno reaguje na anesteziju. Do prvog buđenja iz anestezije stanje vaše kuce ili mace će biti praćeno u ambulanti, te bi na otpustu vaša mezimica trebalo da bude svesna, ali još uvek prilicno pospana i još uvek se neće kretati. Uobičajeno je da kuce i mace počnu da se kreću par sati nakon ove intervencije.“
Oporavak par dana
Posle operacije, kod kuće, trebalo bi da strogo vodite računa da se vaša mezimica prvih sati, najbolje 24 sata, kreće samo po podu da ne bi pala i povredila se.
„Računajte na to da ćete prvih dana nakon intervencije morati da dovodite kucu ili macu na postoperativnu terapiju, koja uključuje i antibiotike. Konci se uglavnom skidaju za 10 dana. Pritom, jako je bitno da motrite da vaša mezimica ne liže i ne grize konce da ne bi došlo do otvaranja i rane. Ukoliko se prekine više šavova, pa je rana otvorena, odmah se javite veterinaru koji je intervenciju izvršio.“
Da se to ne bi desilo, doktorka Ilić savetuje jednu preventivnu meru.
„Ako vaša mezimica ne reaguje previše burno na kragnu, najbolje je da joj je stavite jer tako neće moći da liže i gricka konce i ranu.“
