Požarevac, grad smešten između tri reke: Dunava, Velike Morave i Mlave, krajem avgusta biće stecište ljubitelja rasnih grla na 56. ljubičevskim konjičkim igrama (LjKI).
Ova manifestacija svake godine okuplja hiljade poklonika i temelji se na srpskoj viteškoj tradiciji i činjenici da je baš ovde prvu ergelu u Srbiji osnovao knez Miloš. Posle njegove smrti o ergeli je brinuo knez Mihailo, a 1866. godine ergela dobija ime Ljubičevo u čast kneginje Ljubice.
Na konferenciji za medije u Ergeli Ljubičevo, predsednik Skupštine grada Požarevca, Bojan Ilić, zvanično je najavio Ljubičevske konjičke igre koje će biti održane od 30. avgusta do 1. septembra. Nagradni fond za najbolje jahače iznosi 8,1 milion dinara (oko 68.500 evra), što je najveći fond ne samo u zemlji, već i u okruženju. Na programu su galopske i kasačke trke, preskakanje prepona i daljinsko jahanje, dok će se konjanici iz Požarevca i okoline nadmetati u najatraktivnijoj disciplini – ljubičevskom višeboju. Takmičari moraju da budu iz Braničevskog okruga, a višeboj se sastoji od pet disciplina: gađanje topuzom, strelom, kurirsko jahanje, gađanje kopljem i seča sabljom. Pobednik će pored pobedničkog plašta, pehara i sablje dobiti i 625.000 dinara (oko 5.300 evra).
Ako je suditi prema pokaznoj vežbi višebojaca koja je upriličena za novinare na hipodromu, ovogodišnje Igre imaće šta da ponude publici.
To nam je potvrdio i Marko Milenković, četvorostruki vitez i jedini koji je ostvario tri uzastopne pobede. Milenković za “Vesti” kaže da se već deset godina bavi višebojom.
– Nadam se i daću sve od sebe da pobedim i ove godine po peti put uz pomoć mog vernog Nevala – u dahu govori Marko.
On s ponosom kaže da je četiri godine imao privilegiju da u njegovim rukama bude unikatna sablja, posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara. Svaki novi pobednik višeboja dobija je od prethodnika i sa ponosom čuva sablju do sledećih Ljubičevskih konjičkih igara. Sablja ima ugraviran viteški moto: “Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti.” Na kraju grad dobija svog heroja – Viteza Ljubičeva.
U ime sponzora, Olivera Nikodijević, direktorka marketinga Apatinske pivare istakla da je ovo već treća godina njihove uspešne saradnje sa domaćinima Igara, za koju se nada da će biti nastavljena i narednih godina.
Koncerti Brene, Crvene jabuke, Sergeja Ćetkovića
– Zabavni program odvijaće se na dva mesta. Prva lokacija je centar grada, Trg oslobođenja, a druga dvorište Politehničke škole ili Stadion malih sportova. U četiri dana programa od 28. do 31. avgusta nastupiće više umetnika među kojima će 28. avgusta nastupiti Boris Petrović – istakao je Vasilije Baldić, direktor Turističke organizacije Požarevca.
Već sledeći dan 29. avgusta nastupiće Crvena jabuka, dok je petak 30. avgust rezervisan za Sergeja Ćetkovića, a vrhunac zabave očekuje se u subotu 31. avgusta kada će koncert održati Lepa Brena.
Izložbe, likovne kolonije
Prema programu, još 15. avgusta su počele prateće manifestacije i trajaće sve do 4. septembra. U okviru 56. LjKI u Galeriji savremenih umetnosti otvorena je izložba “Jedan izlog, jedna slika”. Izložbu su priredili ULIS “Milena Pavlović Barili” i Turistička organizacija grada Požarevca. Izložba će trajati do 4. septembra.
Od 25. do 29. avgusta u Domu učenika Poljoprivredne škole “Sonja Marinković” održaće se likovna kolonija “Bez granica”. Organizator kolonije biće Društvo srpsko-grčkog prijateljstva “Rista Kolonjas”.
Legije, Vika i Trbuško
Novinari su posle Ljubičeva imali priliku da posete Arheološki park Viminacijum, poznato arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca. Grad koji je predstavljao i vojni logor nastao je u 1. veku i trajao do početka 7. veka. Logor je bio središte VII Klaudijeve legije.
Na mestu ovog rimskog grada i legionarskog logora do sada je iskopano više od 14. 000 grobova, a otkriveno je više od 50. 000 predmeta.
Obilazak grobnica je posebno uzbudljiv, a počinje pogledom odozgo, to jest sa galerije sa koje može da posmatra cela nekropola. Silazi se na nivo nekropole, gde je hram nešto izdignut, a oko njega su otvorene grobnice. Na kraju se uskim tunelom, skoro neosvetljenim dolazi do grobnica. U njih se ulazi niskim hodnikom kroz koji odrasla osoba mora da hoda pognuta.
Posebnu draž ovom lokalitetu daje mamutica Vika, stara oko milion godina, čiji skelet je očuvan u celosti i to na mestu na kome je i pronađen. Pored Vike mogu se videti i kosti raznih mamuta, koji su dobili manje ili više neobična imena poput Nosko, Trbuško, Lenka ili Đomila.
