Kako je to ostati bez igde ičega, zna samo onaj ko je iskusio to na sopstvenoj koži. Sredinom maja, Sanju Nikolić sa troje dece: Strahinjom (8), Anastasijom (7) i Vasilijom (2), poplava je isterala iz kuće u Obrenovcu, kao i mnoge njene sugrađane ostavivši ih bez mnogo čega što su godinama sticali. Sanjina priča, još nije dobila konačni i srećni epilog. Posle kraćeg boravka kod rodbine i prijatelja u Beogradu, početkom juna, ova majka je sa dečicom, nemajući više kud, došla kod roditelja u Prijedor gde se susrela sa našim reporterima. Nažalost, Sanja je još kao dete u ratnom vihoru, sa majkom Milenom i ocem Vladom morala da napusti topli dom u Travniku i započne život iz početka u Prijedoru. Sada je sve ponovo podseća na to.
– Tog jutra, 16. maja u 5 sati ujutro, svekar mi je pokucao na prozor i rekao, Sanja kupi decu i beži. Sva u čudu, ustala sam i pogledala kroz prozor. Voda je već tada stigla do kapije u dvorištu. Dok sam ja u roku od deset minuta deci spakovala po majicu da imaju, kroz kapiju već nismo mogli da izađemo, već smo izašli sa druge strane kuće, preko njive i otišli do suprugove tetke. Voda je ubrzo i sa te strane stigla i kuća je bila u vodenim makazama. Sve se odigralo u par minuta – priča Sanja i dodaje:
– Tri dana smo bili u panici. Do nas su dopirale razne priče. Deca sva izbezumljena… Najmlađa ćerkica i sada kada vidi neku baricu počne da plače. Voda je dolazila i do tetkine kuće nekoliko puta, pa se povlačila. Prosto ne znaš gde da ideš. Na kraju su na helikopterom izvukli u Beograd. Tu sam bila u gostima neko vreme i odlučila da ponovo dođem u Prijedor…
Sanji i njenoj porodici u Obrenovcu, poplava je sve uništila u kući. A, najgore je što kuća nikakao ne može da se isuši da bi počeli sanaciju.
– Prosto nisam mogla da poverujem da će šteta biti u tolikoj meri. U Obrenovcu smo imali pekaru, ali i ona je potpuno uništena. Automobil nam je, takođe, uništen. Sa suprugom se čujem svakodnevno. On u Obrenovcu pokušava nešto da popravi, ali ništa ne može da radi dok se kuća ne isuši. Vratila bih se i ja, ali najstariji sin je astmatičar i ne smem da ga vodim u vlagu. Kako ćemo isušiti kuću i kako ćemo tamo malom decom, pitanje je koje me iznova muči… – kaže Sanja, koja se pre desetak godina udala i otišla u Obrenovac.
Muža Zorana upoznala je radeći u jednoj prijedorskoj pekari, u koju je došao kao stručnjak za pekarstvo. Prvo je to nekoliko godina bilo prijateljstvo, potom veza, pa brak. Kruna njihove ljubavi su troje mališana. Ta idila, nažalost, za tren je narušena. Ipak, Sanja se nada da će nekako i ovu tešku životnu prepreku savladati.
|
Kuća još neuslovna za život
Pošto su Nikolići staru kuću prepravljali pre katastrofe koja ih je zadesila, sada se svi slojevi teško suše. Zato će Sanja celo leto sa decom provesti kod roditelja. Sanjin otac Vlado je od 1980. počeo da poboljeva, a od pre šest godina je zbog multiple skleroze vezan za postelju. |
